Молитва Слободана Томовића
1 min readПише: Донко Ракочевић
Ко би рекао да је у комунистичкој Црној Гори могао да се развије један такав хришћански дух – Слободан Томовић (1929-2016), професор Унивезитета, министар вјера, један од најбољих познавалаца Његошевог дјела, али и аутор изузетних књига о хришћанству, међу којима бих издвојио „Исус Христос – моја истина!“
Одбио је трајно предлоге за кандидатуру у Црногорску академију наука и умјетности. Није прихватио приступницу загребачког ПЕН клуба и др. Осујетио је сваки покушај да ма чиме буде повлашћен, награђен, одликован и сл.
Колико му је била страна гордост и надменост, и сам сам се увјерио када сам као 18-годишњи сарадник „Омладинског покрета“ отишао у његов кабинет да направим интервју на тему његове књиге о Марку Миљанову… Таквог господства, љубазности и срдачности, ја никад више нисам срео, а срео сам много људи високог образовања. Отпратио ме чак до испред зграде факултета, као да сам му друг а не клинац који је тек учио прве лекције из новинарства.
Међу великим умовима у свијету ријетко налазимо којег безбожника. Филозофи атеистичког начина мишљења остали су на маргини свјетске културе. Али, ни тада, ни данас у Црној Гори људима испраног мозга, поготову овима из одлазећег режима, који све везано за вјеру и Цркву сматрају ретроградним, још увијек није позната та чињеница. Зато је појава такве личности као што је Слободан Томовић заиста било чудо за безбожничку Црну Гору.
У априлу 1996, објавио сам у ревији Исток његову молитву, из које ћете најбоље видјети каква је то била хришћанска величина:
ГОСПОДЕ,
Створитељу свега што јесте, што је било и што ће бити, што је стварно и што је могуће, учини да страхујем од неискрености сваке моје ријечи или притворства намјере и помисли у мојему уму.
Творче свемира и његових закона, живог свијета и његових правила, Ти који свеприсутношћу управљаш нашим судбинама, познајеш наша хтјења, мисли и осјећаје, допусти ми да слободно, из средишта својих душевних снага, молитвено искажем поштовање према дјелу Твјему, дивљење према могућности да оно буде радост, због чињенице да га могу појмити. Учини да се могу поносити законом правичности на којему се општи поредак држи.
Молим се Теби Господе, у чијем безграничном духу нађу одјека сва наша очекивања, у својој беспримерној доброти, очисти ми савјест од свега што у досадашњем животу и дјелу, ријечи, намјери и осјећању учиних погрешно или противно Твојему Закону.
Опрости ми гријехе које направих избором или под принудом, из нехата или хотимично, свјесно или из незнања. Господе, нека мјера Твојега опроштаја буде сразмјерна мојем кајању при помисли личне недостојности и душевном болу који осјећам размишљајући о сопственим кривицама. Опрости ми сваку несмотреност која у мени изазива мучан стид, па и оне грехове којих би се радо постидио кад би до њих моје сјећање могло допријети.
Оче наш беспочетни, бемртни Створитељу видљивог и невидљивог свијета, молим се Теби у радости којој нема краја, учини да увијек могу зауставити страсти освете, мржње, гњева и злурадости према свим људима, рачунајући ту и непријатеље своје. Дај ми вјеру такве јачине да на увреду и неправду мени учињену, могу увијек узвратити љубављу и великодушношћу.
Господе, учини да свагда могу умаћи искушењу гордости и надмености, али не по цијену срамоте и властитог понижења. Помози ми да да избегнем сваки порок, дајући ми снагу да се не осрамотим каквом учињеном неправдом, у лику имена Твојега.
Милостиви Оче наш, отклони свако зло, сваку стрепњу и могућу непријатност код оних који су ми драги. Заштити их од безнађа и учини да у кругу хришћанских врлина потраже спасење и уточиште. Милпшћу својом окријепи душе мојих предака, одреди им прикладније мјесто у Твојој свјетлости.
Оче мој небески, надахни моју мисао у границама човјеку дозвољеним, уважи жељу једног недостојног да својим целокупним радом слиједи морални закон који си Ти преко Сина посвједочио, и силаском Светог Духа на људе потврдио. Учини да моји духовни напори добију правичну оцјену, само нека то буде Твоја воља.
Хвала ти Господе за благодет минулог дана, подари ми здравље, расудност и радост у дану који долази, у име Оца, Сина и Светог Духа, Амин.
Извор: СЕДМИЦА
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Divan tekst, koji gdina Tomovića osvetljava iz drugog, trećeg ili bilo kog ugla jer je u pitanju svestrani intelektualac.
Privučen provokativnim naslovom ( JESMO LI SAMI ) kupio sam u Beogradu sredinom ’80. ovu Tomovićevu knjigu. Sticajem okolnosti ( nekoliko godina života u inostranstvu ) na istu sam zaboravio iako je i u prvom čitanju, neposredno po kupovini, ostavila odličan utisak. Posle skoro tri decenije, prilikom nekog velikog sredjivanja u stanu, ponovo je pročitam. Kakav intelektualni užitak! Pozovem mog rodjaka ( iz okoline Kolašina) i pitam ga da li možda može da mi pomogne kako da stupim u kontakt sa gdinom Tomovićem.
Dobijem ubrzo broj telefona u Podgorici. Ne mogu opisati koliko mi je značio telefonski razgovor sa S.T. Kao da smo se znali 50 godina! Ostao je dogovor da ga posetim..! Nažalost, nisam stigao.
Хвала,господине Ракочевићу. Дивно представљен један диван господин, човјек који се ријетко рађа. Врхунски интелектуалац, тешко достижан интелектуални и људски ауторитет. Имао сам срећу да ми је био професор у гимназији двије године. Он је нешто највеличанственије што памтим из средњошколског школовања. Никада никога није опоменуо на часовима,ни подигао глас, нити је за тим имало потребе. На његовим часовима била је тишина која се чује. Никада нико није имао примједбе на добијену оцјену. Знали смо да га замолимо да нас на неком часу не пита. Прихватао би,а онда смо га питали о свему. Није било никога да је прочитао неку књигу и да је отворио тему за разговор,а да ту књигу није прочитао и наш уважени професор Томовић. Радио нам је задатке из математике,причао о Његошу и Андрићу, о Клеју и Фрејзеру… Никада нијесам упознао тако широко образованог човјека. Касније сам имао проблем да неке чувене академике са БУ прихватим као врхунске интелектуалне ауторитете. Вјерује ми, да их не помињем, нико му није био ни до кољена.
Било ми је чудно када је прихватио да буде министар вјера? Али, при једној реконструкцији владе поставили су му питање да ли очекује да и даље буде министар? Одговорио је да се много више брине да ли ће добити грип. То је био професор др Слободан Томовић, људска громада у сваком смислу. Хвала му на свему.