Монопол насиља

Пише: Бећир Вуковић

Није лијепа, али је, речита. Ето, имате недовршени кроки црногорске дипломаткиње у Турској амбасади.

Простакуша, из црогорског дипломатског кора, о чијем карактеру не треба трошити карактере (и ко зна у каквим све стањима, и меморијама!), из редова је болесница, санђама, које регрутује црногорско лудило.

Иако простакуше и простачине (послије поглавникових целомудрених поука и порука), и најпримитивнијим инстиктом осјете, како и они имају сва права да пљују, псују, хуле, јер припадају истој школи пошасти – новом црногорском жанру мржње.

Ко му драго гони кога хоће. Стакну се с коца, и лану на цркву, традицију, српске политичаре, и редом. Још иза пуног корита зарокћу топли прасићи. Оно што поуздано знају јесте да низашта неће одговарати. Напротив, добиће статус првоборца за црногорску ствар, идентитет, и штошта. Црногорски идентитет развија се мимо свих дијагноза – к’о шуга. Не смију се чешати, а чешу се.

На исти начин дјеловао је и дукљански нужник поред пута – „часопис“ под фирмом „Црногорски књижевни лист“. Ондје је могао, ко је хтио, и ко је свратио у ту кужину, да се истовари, и избљује све дарове. За гнусне удбашке подвале, нико, никад није одговарао. Одскора, тај пољски нужник закровљен је црногорском  академијом.

Ако икад на једном мјесту буду сабрани прилози за биографију вјечне а независне ЦГ, пољски нужник ЦКЛ,  мора се наћи на самом улазу у музеј.

Свака држава располаже редовним монополом насиља, и то је у реду. Тако је било, и биће: држава користи легитимну силу. У уређеним државама, та сила –  насиље – ограничени су законом. Али, у државним творевинама као што је ваша „вјечна“, склепана крађом на референдуму, и крађама свега и свачега (и испод камена), редовност, одн. законитост, није гаранција за очување власти. Онда вас облије хладан зној. И, шта, тада. Посегне се за тзв. државним ударима, ударима на цркву, и проче…

Да се не одмичемо од ваше приватне, ‘хиљадугодишње државе’. На крају крајева, кад трезвеније размислимо, испада, као да је забрањено побиједити вас. Али, бива,  однегдје, стигне неки незвани ревизор, и мртав хладан, закуца на врата. Онда, настане рика по канцеларији. Знате и ви, ако се примењује закон, бива да се исти окрене и против законодавца, и без трунке поштовања, испрате вас на фарму говеда. И дају вам оно што није нико, нити ико икоме. Лијепо ли је спавати на поду.

Оваква држава је и теоријски немогућа: као печурке ничу мафијашке банде, уз невладин сектор које плаћа ко зна ко, да служи исту  власт и секту, која служи ђаволу, коме ли, и тако, кроз небројене подземне душке, и јамуре.

Тако се криминал намеће, преклапа, преплиће, и контролише власт. Паралелним убиствима држава не прилази из простог разлога, јер су институције у смртоносном загрљају државне, и парадржавне мафије. Зато је ‘вјечна’ Црна Гора, лука спаса бјелосветским криминалцима, и убицама. Зато и не може да ријеши ниједно убиство: новинара, тајкуна, дилера.

Ствар је јасна: ако, нпр. полицајац шверцује цигарете, и неко Х шверцује цигарете, дувански путеви морају се укрстити. И, дође до обрачуна. Ако шериф – шверцер припуца, припуцаће и бандитос. Ко онда приступа мјесту злочина. Нико.

Онда провале и штакори, накот из подрума амбасада, телевизија, савеза, испод новина, несловени кљуцају по порталима, анонимни, сакривени, биједни, ботују.  Регрутација ради нон- стоп.

Црногорски колумнисти неовисних и зависних новинчина не пишу о глумцу и  дипломаткињи. Моралишу о нечем другом, не марећи за писано правило: ако не дигнеш глас, онда се и слажеш. Изговор – нашмркало се, па глумац искорачио из улоге, и спотакао се, не пије топлу воду..!

Преко гора и богаза, пјехе, изгребан, стигао на летовање, и свједок – убица, а новинарчићи – колумнисти – ћуте ко ћукови.

Преко таквог менталитета иде шлаг комплекса. Црногорце убише комплекси. Краљеве кћерке – принцезе – играле су тенис испод Орловог крша. И клизале по залеђеним локвама на Обилића пољани.

У Сједињеним Државама, коришћење силе – насиља, већ је, у великој мјери, приватизовано. Ово није причина прича.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: