Монроова доктрина 2.0: Повампирење Америке у стилу Доналда Трампа

После претње новоизабраног председника Доналда Трампа да би САД могле да затраже повратак контроле над Панамским каналом, уследио је одговор председника Панаме Хосеа Раула Мулина, који је поручио да ова витална саобраћајна артерија, која повезује Атлантик и Пацифик, припада панамској држави и да око тога не може да буде преговора.

„Сваки квадратни метар Панамског канала и његове околине припада Панами и тако ће бити и у будућности. Сваки држављанин Панаме, овде или било где у свету, носи то у срцу и то је део наше историјске борбе“, истакао је Мулина.

После тога, у Панами су уследили протести, на којима су демонстранти испред америчке амбасаде у Панами узвикивали „Трампе, животињо, остави канал на миру“ и „Трамп, јавни непријатељ Панаме“.

Лидер грађевинског синдиката и један од организатора протеста је подсетио Трампа да је Панама суверена територија са којом не може да се тргује:ж“Доналд Трамп и његове империјалне заблуде не могу присвојити ни центиметар земље у Панами.“

Да у изјавама 47. председника САД ништа није случајно ни ексцентрично, показала је и Трампова „божићна честитка“:

„Срећан Божић свима, укључујући и дивне кинеске војнике, који с љубављу, али илегално, управљају Панамским каналом…“

Заправо, амерички апетити су много већи. Син Доналда Трампа Ерик је на друштвеним мрежама објавио „Амазон корпу“, где његов отац купује читаве области, укључујући Канаду, Гренланд и Панамски канал, који је пропратио мем натписом: „Вратили смо се!“.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је на следећи начин коментарисао намере Трампа: „Постоји много цивилизованији начин – да САД купе Гренланд, Канаду, Велику Британију и Панамски канал“. Тако би те територије, додао је Медведев, постале њихово приватно власништво.

„Америка се вратила“, у свом каубојском, разбојничком стилу, и у томе нема ничег шаљивог ни смешног.

Уништење суверенитета једне латиноамеричке земље

За разлику од Панаме, нису све земље Латинске Америке показале једнаку неспремност да удовоље америчким империјалним апетитима. Прва међу њима је Еквадор, који је дозволио САД да на острвима Галапагос сместе још једну војну базу.

Десетог децембра еквадорска влада одобрила је „пројекат интегрисане безбедности у острвском региону“ и „упутство за спровођење споразума о сарадњи између Еквадора и САД“.

То је, како примећује руски геополитичар Леонид Савин на сајту „Геополитика“, само потврда о потпадању Еквадора под хегемонију Вашингтона и „стварно уништење суверенитета ове латиноамеричке државе“.

Али, то је и потврда да се политика једне империјалне силе не мења преко ноћи и да о њој уопште не одлучују избори. Поготово не ако је у питању досадашњи хегемон: САД. Избор Трампа за председника значи само настављање империјалне политике Вашингтона.

Еквадор је, указом од 15. фебруара 2024. године, ратификовао Споразум о статусу снага са САД, потписан још 6. октобра 2023, за време владавине Гиљерма Ласа, према којем су војном и цивилном особљу америчког Министарства одбране додељене привилегије, загарантовано изузеће и имунитет.

Практично, то значи да је САД дозвољено да изгради нову војну базу у Еквадору, упркос Уставу из 2008, који забрањује присуство страних војних снага. Уосталом, како примећује Савин:

„Више је него очигледно да је покушај пуча у Еквадору у октобру 2010, када су побуњеници, обучавани у САД, пуцали на легално изабраног председника Рафаела Кореу, повезан са темељном променом спољне политике ове земље.“

Недавно је у парламенту Еквадора предложено и да се из устава избрише забрана присуства страних војних база. Амандман је предложио садашњи председник Данијел Нобоа, али он још није стигао на дневни ред.

Како додаје руски геополитичар: „Жалосна је чињеница да ће се војна база бити смештена у јединственом природном резервату. УНЕСКО је 1978. године прогласио овај архипелаг природном баштином човечанства. Његов екосистем је прилично осетљив“.

Да ли ће екосистем Галапагоса поднети загађење које ће неизбежно донети америчка војска, која је највећи загађивач на планети? Другим речима, Еквадору прети еколошка катастрофа. Посебна иронија је у томе што се све дешава у доба такозване „зелене транзиције“.

Која је, међутим, права сврха америчког војног присуства у овој латинамеричкој земљи? Можемо заборавити на службена образложења споразума потписаних између САД и Еквадора, према којима је реч о „борби против трговине дрогом и илегалног риболова“.

Еквадор и острва Галапагос су веома далеко од путева за транспорт кокаина из Јужне Америке.

Покушај државног удара у Еквадору

Заправо, реч је о преоријентацији политике Еквадора ка САД и Израелу. Овде није реч о борби против трговине дрогом, већ о проширењу војног присуства САД, пре свега, ради супротстављања Кини и њеном пројекту „Појас и пут“ (БРИ).

Успостављање нове војне базе САД представља и директну претњу „непослушним“ латиноамеричком земљама, које спроводе политику боливарског социјализма, попут Венецуле и Никарагве, и које веома иритирају Вашингтон и његове клијенте. Како закључује руски геополитичар:

„Нова америчка база очигледно ће служити као средство притиска на непослушне државе.“

Иначе, све ово у Еквадору се дешава у доба оштре политичке кризе, у чијем центру је „случај“ потпредседнице Еквадора Вероника Абад.

Покушај да се уклони са функције потпредседнице, Абадова је означила као „покушај државног удара“. Суд је пресудио у њену корист, али, упркос томе, Абадова се није вратила на радно место, јер је њену канцеларију окупирала војска, а председник Нобоа је потписао декрет о њеном хитном премештању у Турску. Према Абадовој, покушај да се она депортује у Турску је „нова увреда за Еквадорце“.

Избори у Еквадори су заказани за 9. фебруар 2025. године. То, вероватно, значи да се на изборима спрема нова изборна превара, која је само једна у дугом низу, што би омогућило изгласавање спорног амандмана и успостављање нове америчке базе на Галапагосу.

У том светлу, закључује Савин, акције Пентагона изгледају као „промишљена и дугорочна стратегија, у стилу Монроове доктрине 2.0“, која, у преводу, значи: читава Латинска Америка је „унутрашње двориште САД“, у коме је „неприхватљиво присуство страних сила“.

За разлику од Украјине, у којој је присуство снага САД/НАТО-a за Вашингтон апсолутно прихватљиво, и на коју је Русија, како тврди Запад, извршила „ничим изазвану агресију“.