Монтенегрини, одвојите се од прављења црних листи, расрбљивања и поалбањивања

Пише: Милан Ружић

Господ је стварао свет седам дана. Надам се да ће се ствари у Црној Гори променити за пет.

Наиме, сви пљунути преци, неожаљени родитељи и искидане заставе имају поново наду да се нешто може променити. Сва кандила угушена пљувањем на њих, сваки крст поломљен напола, сваки храм планиран за пленидбу, све се може вратити на прави пут из беспућа и странпутица. Пиштољи и ножеви који се крију за пасом, а спремни да се искористе против браће ако буде нечега што ће именовати потребом, могу за пет дана да се претворе у цвеће, свеће и загрљаје.

Све отето се може вратити онима чије је. Свака политизација свега у овој држави може утихнути. Све реке крви које су текле како би правиле границу између људи и нељуди, а које су сад ограђене и од њих направљене уставе и корита из којих се пије братска крв, могу пресахнути. Мала Црна Гора без граница за Велику Албанију, може јој постати највећа граница. Свака лудост која се овде учини, жели да прерасте у нешто паметно тако што ће своје кривине исправити.

Све увреде које парају угледе добрих људи могу утихнути. Сваки мрак се може осветлити, па у њему више људи неће страдати. Сваки Милогорац се може вратити у оно што је био док му нису рекли да буде нешто друго – може опет да буде Црногорац, дакле Србин.

Ретко кад се пружа прилика да се окају греси, да се пређе на праву страну, да поново огреје сунце, али за пет дана биће могуће.

Дајте се, Монтенегрини, више одвојити од политиканства, претњи, плаћања, прављења црних листи, забрана, од одсецања сопствене главе, самопорицања, разрођавања, разбраћивања, раскрштавања, расрбљивања, поалбањивања и самообмане.

Од еуроскептика постали сте еурофанатици и Бога сте заменили овом валутом. Све је у Црној Гори, која се тако још само зове, а са њом нема везе, на продају. Нема припадника Милогорја који се неће одрећи брата, сестре, крштенице, порекла, ђеда, сина, ћерке, жене, њиве, куће, кућишта, колевке, Косова, Ловћена, Његоша, неба и камена, мора и језера не би ли профитирао, а ако не може за одрицање добити новац, биће му довољно да га неко потапше по рамену и прогласи несрбином.

Темеље сте кућне раскопали, слике породичне побацали, на путевима до својих кућа посадили трњину да их ко не нађе. Све сте молитве у себе затворили и својим грешкама упрљали и њима само упутили. Бога се одричете, јер није добио на изборима, пошто не плаћа глас 50 евра. Цркве бисте претварали у јазбине грешника, порте у кафиће, ћивоте у столове на којима би се служио виски окупаторима. Скотрљали сте се са својих камених огњишта и домова под капом небеском на плаже, увалили задњице у лежаљке и аутомобиле, ноге привикли на равно.

 Не гледате више у небо, него само у земљу као да ће нешто из ње нићи када ништа осим мржње не садите. Живите у земљи чије се историје одричете. Ослободиоце проглашавате окупаторима, а поробљивачима се препоручујете као посинчад. Уместо да останете најхрабрији народ, постали сте кукавичја јаја за свако гнездо у Србији. Послушници људи чије сте бомбе слушали док су убијале неког вашег. Чланице савеза који вам је децу слао са овог на онај свет.

Имате пет дана да размислите о својим непромишљеностима. За пет дана је Преображење господње. Оно је ваша шанса да се вратите себи и да се из овога што сте сад, а што ни име нема, вратите међу Црногорце.

„На Преображење се пробрази гора и вода!“ Нека се преобрази Црна Гора међу водама и од горе нека постане боља. Ако те има, Црна Горо, барем део онога колико те нема, врати се том грумену јунаштва, душе и љубави да не морамо више писати о теби кидајући своје срце и сузолиптати из очију које те гледају

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: