Монтенегро „Минут-два“

Не бијаше то тако давно, кад су новоцрногорци, истина још не шушкајући и не ломећи (погани) језик новоговором, у тв Пинку видјели оно најгоре, дно дна, шунд, кич, ђип-ип трубе, гучијаду, вашаре, лаке певаљке, јужну леле-га-на-тебе пругу, циге, турбо фолк, мортус нацујгане шаторијаде и разноразне роштиљаде, итд, е да би се данас, све дибидус наглавачке окренуло, па иста медија гајба, на челу са виртуелном Шебек, премрежила и медијализовала Црну нам Гору, полако нас апсорбујући у постглобални тренд извезен као расход роба трећем свијету, јер, господо, Задруга је еманциповала „балканску сексуалност“ (Борхес), и поред тога што се у четири нахије, иза поноћи, кришом конзумира, то не умањује њено грешно дјеловање… Можда дејствује жешће, као слика енд тон забрањеног воћа, иако није „лијепо и друштвено корисно“.

Слажемо се: Пинк је екранизација некрофилног Курира, који, не заборавимо, опасно ударио на кашику цикотићким „Вијестима,“ и њиховом смијешном свакомало премијерном(!), бла, бла, бла…

Вратимо се, полако, дакле, на феномен Пинка, који је информативна куга, и тим прије темељ ове власти за коју је, ту недавно, и Курц нашао само најбоље ријечи, будући да радом на убрзаним промјенама, хрлимо у обећану, бољу будућност, трасирајући тако сигурни пут у ЕУ.

Фала Курцу што нам је објавио оно што живимо и не знајући то, па не чуди да је режим збуњен, луд и ненормалан од нас, „грађана“, који смо изнад свега незахвални, и поврх свега још малодушни, те нам ништа, никад, не ваља; ниједни фер и демократски избори, ниједна за опште добро приватизација, као ни маде ин Чајна аутопут, НАТО, интеграције, напослетку, ето де, ни Курцове ријечи које би требало да нас, а оно бар малко окураже.

Како год окренеш – и овим завршавам – новоцрногорска идеологија, не може без утицаја Београда, који је, ех, одавно дупедеганжирао офуцани Пинк, који још једино тако говнаво ружичаст, у овој мрачној провинцији, може добити фреквенцију и бити продужени екран јавног сервиса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: