Монтенгро као наложница НАТО-а или, то је – Немогућа мисија!

Наводно приступање Црне Горе НАТО алијанси, те гласање по том питању на сједници Скупштине Црне Горе, заказаној на Цетињу 28. априла 2017. године, намеће самo једно мало питање – да ли су политички субјекти на власти и они у опозицији икада прочитали Устав Црне Горе?!

Збиља, да ли уопште шеф црногорског режимa, премијер и министри у Влади, предсједник Скупштине Црне Горе и водећи опозициони политичари у Црној Гори знају да постоји Устав Црне Горе и његов члан 91?

Неопходна двотрећинска већина посланика зa НАТО

У последњој реченици члана 91. Устава Црне Горе пише следеће: “У првом гласању двотрећинском већином и у другом гласању већином свих посланика најраније након три мјесеца, Скупштина одлучује о законима којима се уређује начин остваривања стечених мањинских права и употреба јединица Војске у међународним снагама”.

Дакле, да би Црна Гора употребила јединица Војске у међународним снагама, или постала дио међународних снага- као што је НАТО, потребне су двије сједнице Скупштине и то у размаку од минимум три мјесеца!

На првој сједници, рецимо на Цетињу 28. априла 2017. године, потребно је да власт обезбиједи 2/3 свих посланика који ће за гласати за НАТО. Наравно, то је немогућа мисија.

Постоји само један спорни моменат. Наиме, у члану 91. Устава пише да је потребно обезбиједити “у првом гласању двотрећинску већину и у другом гласању већину свих посланика!”

Aко се под појмом “свих посланика” подразумијева укупан број од 81. посланика, тада бојкот засиједања Скупштине, 28. априла на Цетињу, од стране опозиционих партија значи да – ма шта тамошњи посланици гласали – они не могу изгласати да је Црна Гора члан НАТО пакта.

Наравно, могу гласати за НАТО, па у незнавењу, потом – вриштати од среће, добијати пољупце од вође, окренути вола на ражњу и загмјети ватрометом, али то неће промијенити факт да је резултат тог гласања ништаван јер је – против Устава.

Дакако, тај Закон о приступању НАТО алијански потом може потписати предсједник Црне Горе Филип Вујановић, и то је опет противуставно. Влада Црне Горе, на основу Вујановићег потписа може, да потврди Сјеверноатлантски уговор – али противуставно.

Уставни суд може одбити жалбу да је противуставно, али ће то тада бити Антиуставни суд.

Наравно, као варијанта остаје могућност да ће власт третирати “двотрећинску већину свих посланика”, као “двотрећинску већину присутних посланика”, што је нелогично али могуће. Уколико постоји таква опасност, опозиција треба да прекине бојкот те уђе тај један дан у Скупштину Црне Горе, објасни режиму и народу зашто су дошли, те да са 28. гласова против НАТО алијансе оборе насиље које се спроводи над грађанима Црне Горе по том питању.

Већ постоји Закон који нема додирних тачака са НАТО

У Црној Гори већ постоји закoн који носи овакво име: “Закон о употреби јединица Војске Црне Горе у међународним снагама и учешћу припадника цивилне заштите, полиције и запослених у органима државне управе и другим активностима у иностранству” – којег је у Подгорици, након изгласавања, потписао предсједник Скупштине Ранко Кривокапић 8. октобра 2008. године.

Тај закон је у Подгорици, на основу члана 95. тачке 3. Устава Црне Горе, својим Указом озаконио предсједник Црне Горе Филип Вујановић 10. октобра 2008. године.

У члану 4. тога Закона пише: “О употреби јединица Војске у међународним снагама одлучује Скупштина Црне Горе (у даљем тексту: Скупштина), на предлог Савјета за одбрану и безбједност (у даљем тексту: Савјет)”.

Дакле, о употреби јединица Војске у међународним снагама сваки пут одлучује Скупштина Црне Горе, а она не може другачије одлучивати него према члану 91. Устава, а то значи двотрећинском већином свих посланика. Потом, кроз минимум три мјесеца, мора још једном то изгласати – простом већином свих посланика.

Ако то важи за сваку мисију Војске, тада важи и за приступање државе алијанси.

Како тај Закон није био довољан и подобaн да се оствари жеља црногорске власти о уласку у Сјеверноатлантску алијансу, то је и заказана сједница на Цетињу гдје треба да се – прекрши Устав.

“Живо незнање” или “Жива лаж”, “Мртва истина” или “Жива неистина”?

Прије неки дан је лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић, гостујући у емисији „Жива истина“ коју води црногорски новинар Дарко Шуковић, оцијенио “да је одлука која ће бити донијета на Цетињу 28. априла, о потврђивању Сјеверноатлантског уговора, од највећег историјског значаја како за садашњост, тако и за будућност Црне Горе.”

Додатно је рекао да ће та одлука бити у складу са Уставом и законима Црне Горе, те да је неће моћи оспорити нико, како сада, тако ни у будућности.

Зашто је „потпуно исправна“ одлука да се о чланству одлучи у Скупштини, Ђукановић је објаснио oвако: „Прво, јер је то у складу са Уставом, друго, јер је то уобичајена пракса. Од 28 земаља чланица 25 је то урадило у парламентима. Иако у Парламенту приликом гласања неће бити сви посланици, одлука о чланству у НАТО биће јака и не може је оспорити нека друга већина у будућности.”

Елем, ова изјава показује да Ђукановић не познаје Устав Црне Горе! Да ли је тих 25 земаља чланица НАТО-а гласало за улазак у НАТО у својим Парламентима- против норми свог Устава – Ђукановић није навео?! Сигурно није нити једна! То је немогуће у правним државама!

Наравно, у члану 15. Устава Црне Горе пише да “Црна Гора може ступати у међународне организације”. У члану 82. тачки 8. Устава Црне Горе стоји да Скупштина “ одлучује о употреби јединица Војске Црне Горе у међународним снагама”, а у тачки 17. да “потврђује међународне уговоре”. Међутим, у члану 91. Устава Црне Горе се то одлучивање и гласање регулише, да поновим, овако:

“У првом гласању двотрећинском већином и у другом гласању већином свих посланика најраније након три мјесеца, Скупштина одлучује о законима којима се уређује… употреба јединица Војске у међународним снагама”.

Дакле, за потврђивање Сјеверноатлантског уговора потребна су два гласања у Скупштини Црне Горе у размаку од минимум три мјесеца, а на првом гласању је потребно да од 81. посланика 2/3 гласа за тај уговор. Има ли Ђукановић та 54. посланика да изгласaју приступање алијанси или нема? Нема, чак ни уз помоћ СДП-а!

Двије двотрећинске већина и за промјену члана 91.

Дакако, члан 91. Устава Црне Горе се може промијенити, али то Устав регулише у дијелу “Акт о промјени Устава”, и то чланом 156. Ту су већ потребне двије двотрећинске већине свих посланика у Скупштини.

По тој процедури, прво се усваја “Нацрт акта о промјени Устава“ – гдје за њега треба да гласа „двије трећине свих посланика”. Послије тога иде “јавнa расправa која не може трајати краће од мјесец дана”. А затим, “по завршетку јавне расправе надлежно радно тијело Скупштине утврђује предлог акта о промјени Устава“, a потом – „Акт о промјени Устава усвојен је у Скупштини ако за њега гласа двије трећине свих посланика.”

Као и у случају евентуалног приступања НАТО алијанси, и у овом случају су потребни гласови “двије трећине свих посланика”, односно 54. посланика, али два пута.

Дакле, опозицији је потребно обијезбиједити да 28. априла на Цетињу 28. посланика Скупштине Црне Горе буде против НАТО пакта, и Алијанса тада може мирно да крене из Црне Горе “на сретне путе”.

Друга варијанта актуелне црногорске власти је да распише референдум о уласку у НАТО, па да све иде како треба. Ако успију на рефредуму да објезбиједе већину за НАТО, опет морају обезбиједити подршку двије трећине свих посланика у Скупштини Црне Горе.

Ако референдум не буде регуларан, власт неће моћи ништа урадити јер 28. опозиционих посланика увијек може гласати против НАТО ма какав исход референдума био.

Режим се игра са народом Црне Горе и НАТО функционерима?

Нема сумње да ће засиједање Скупшине Црне Горе на Цетињу 28. априла 2017. године донијети кршење Устава, а да ће власт то кршење најважнијег државног акта другачије приказивати.

Управо зато, опозиционе партије морају коректно обавијестити НАТО алијансу о противуставном понашању актуелне власти у Црној Гори, и незаконитим одлукама које се спрема да донесе.

Јер, противуставно прикључење Црне Горе НАТО алијанси значи да се оно може поништити или Уставним судом, што би било лијепо, или одлуком Владе сваке наредне власти, или неког другог, следећег Уставног суда у Црној Гори.

Интересатно је да своје приступање НАТО пакту одмах може оспорити и садашње власт у Црној Гори, позивајући се на „случајну грешку“ или „превид“ у кршењу Устава. Та реална варијанта показује да се данашњи режим игра са свима, па и са НАТО пактом, што је смјехотресно.

Наравно, послије свега – своју ријеч мора рећи и опозиција! Или, можда- нема шта рећи?!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: