ИН4С

ИН4С портал

Монтер три опције или шта је закон познатији као 155 милиона

1 min read

Монтенегро eрлајнз

Пише: В. Д. 

Прије Нове године славна Скупштина усвојила је Закон о државној помоћи Монтенегро ерлајнсу, познатији као закон 155 (милиона).

Ако се имплементира сваки грађанин би платио овога „госта“ око 250 евра односно четворочлано домаћинство око 1000 евра. Закон је за сада није примјењен јер је вјероватно под притиском страних кредитора или ЕУ уочено да је финансијска анализа која га оправдава са прикљученим бизнис плановима негдје на нивоу између икс-окс и судокуа. Не треба мијешати неке помоћи које је влада Д. Марковића у доба короне већ уплаћивала МА са овим Законом који је за сада на хлађењу.

Опција 1: Примјена закона 155

Добре стране: исплата дуговања радницима (порези и доприноси), исплата дугова Аеродромима (читај лакше ће се наћи концесионар и приФатизатор), исплата дугова комерцијалној банци, обнова флоте, одржавање постојећег броја линија (комодитет за путнике и добро за аеродроме односно за концесионара).
Мане: Раст јавног дуга за око 3% БДП, ЦГ и МА немају капицитет и знање да се ухвате у коштац са стандардним (legacy) а камо ли са буџетским авио компанијама, МА нема што да тражи на тржишту Источне Европе и Турске поред Туркиша, Лота, буџетских и Руских компанија; постојећи број линија према Западу је неодржив и захтјева рационализацију; линије према Србији могу да буду на удару антимонополских правила (улазак треће компаније). Ово су мане из предкоронског периода које значи да би у 5-10 година се налазили у истој ситуацији као и данас. Поред тога страни кредитори и ЕУ су запријетили да ни евро помоћи и кредита не може да заврши код губиташа.

У условима коронавируса додатно ће доћи до пада авиосаобраћаја и требаће 2-3 године за опоравак, западне компаније су добро капитализоване кроз помоћ моћних западних влада и могу да функционишу на профитним маргинама испод 2%, ово значи да ћемо гледати жестоку конкуренцију ових подгојених компанија са буџетским компанијама. У овим условима мале и регионалне компаније па и много веће од МА неће моћи да преживе. Дакле рупа без дна би се отворила већ након једне максимално двије године и онда све јово на ново.
Ова опција може се третирати као хазард најгоре врсте.

Опција 2: Куповина имовине кроз „контролисани“ стечај

Ово је дуго времена у режимско – тајкунским круговима опција која је пажљиво анализирана. Кроз процес стечаја издвојити вриједну имовину авионе, резервне дјелове и неке некретнине и пренијети на режиму блиског тајкуна који би под истим или сличним именом наставио да ради. На овај начин је Пејовић преузео имовину Комбината алуминијума.
И даље овдје остаје 1.7-2% БДП-а трошак који би влада преузела (70-80 милиона), приватник би морао да додатно инвестира у још неколико авиона, аеродроми би вјероватно наплатили барем дио потраживања ако би дошло до смањења броја авио-ротација за 7-10% барем прве двије године. Пад саобраћаја би суштински био у највећој мјери према западноевропским дестинацијама на којима је МА имао највећи губитак са мањим бројем ротација.
Ову могућност, поред неодлучности владе и министарства а ко зна и којих других разлога (ЦГ ни тајкуни и даље немају капацитета да воде овај посао), вјероватно је убила корона. Тајкуни сада и немају рачун да „јефтино“ преузму имовину МА када на тржишту постоји огромна понуда половних авиона по веома ниским цијенама. Када би се и појавио интерес некога тајкуна да уђе у овај бизнис вјероватно би му било јефитије да купи или изнајми друге авионе на тржишту него да улази у овај аранжман.

Опција 3 – класични стечај

И даље овдје држава (грађани) има губитак који је око 1% БДПа јер је преузела неке дугове чувеним закључцима. Наплатили би се повјериоци који имају мјенично обезбјеђење и дио стечајне масе би отишао а измирење радника (пореза и доприноса). Губитак саобраћаја би био око 15-20% у првом периоду мада би менаџмент Аеродрома и Министарство саобраћаја могло да у неком периоду обезбједи надомјештање линија према неким од западноевропских адреса (већ смо рекли према Србији то лако може да преузме нпр. WizzAir који има хаб у Београду или неко други) а губитак саобраћаја према истоку не би се ни осјетио већ би се само рационализовао.
Мишљења смо да је ово једина реална опција и да се за њу треба припремати те да Марковић и Нурковић одлажу да је саопште због избора.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Монтер три опције или шта је закон познатији као 155 милиона

  1. 4 aviona vam napravili dug od 150 miliona jevrica, kuku to su tri klinicka centra.Koji genije vam vodi tu firmu samo da mi je znati?

    11
  2. Mora postojati nacionalni avio prevoznik!!
    Ostavi se ti opcija i radi svoj posao.
    Sva radna mjesta se moraju sacuvati pa i tvoje sto pises ovako.

    1
    12
    1. Da, vazan je imidz! Koga je briga ima li to smisla ili nema! Ionakao ce sve to po grbaci gradjana, kao i drugi promasaji rezima. Sjetimo se Kombinata, na svaki racun po evro. Odrali su nas i jos nas deru. Jos goli zivot da nam uzmu!

      11

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *