Московска конференција: Русија подсјетила на лош примјер бомбардовања Југославије

Украјина је очекивано данас била главна тема Московске конференције о међуанродној безбједности, иако није била најављена, а многи говорници, прије свега представници Русије, подсјећали су на лош примјер бомбардовања Југославије.

Отварајући конференцију на којој учествује и министар одбране Србије Братислав Гашић, министар одбране Русије Сергеј Шојгу оцјенио је је Украјина „практично склизнула у грађански рат“ и упозорио да је тамо у току покушај да се организује „обојена револуција“.

„Након што је силом уклоњен са власти предсједник (Виктор Јанукович) уз активно учешће спољних снага, земља је практично склизнула у грађански рат“, рекао је руски минстар, додајући да је у Европи вјештачки створено жариште напетости.

Говорећи о проблему утицаја „обојених револуција“ на глобалну безбједност, он је међу негативним примјерима он је поменуо и „рат против Србије“.
„Феномен обојених резолуција постаје значајни фактор дестабилизације ситуације у многим регионима свијета.

Под изговором ширења демократије народу се намећу туђе вриједности. Социјално-економски и политички проблеми појединих држава користе се за смјену национално оријентисаних влада режима који се контролишу из иностранства“, рекао је Шојгу и додао да се то обезбјеђује „покровитељима“несметани приступ ресурсима тих држава.

Према ријечима руског министра, обојене резолуције све више добијају облик оружане борбе, уз коришћење свих расположивих средстава укључујући информативни рат и снаге специјалне намјене.

„За појачање ефекта може се користити војна сила у пуном обиму. Рат против Србије, удари у Либији, мијешање у сукоб у Сирији су потврда томе“, упозорио је Шојгу.

У сваком конкрентном сценарију, напоменуо је он, „поводи за страно мијешање су били различити, али шема реализације је универзална: информативно дјеловање – војни притисак – смјена политичког руководства и промена спољнополитичког и економског вектора државе“.

Према ријечима Сергеја лаврова, ако се жели да се сличне кризе избјегну неопходно је извући поуке из Кризе у Украјини и ићи ка изградњи једнаке и недељиве безбједности на евроазијском простору.

Начелник Генералштаба оружаних снага Русије Валериј Герасимов, наводећи примјере гдје су САД и њихови савезници своје војно-политичке циљеве остваривали у отвореној оружаној борбим, поменуо је операцију против Југославије, интервенције у Авганистану 2001. и Ираку 2003.

„Њихова једина разлика је била повод за започињање агресије која је у већини случајева вршена заобилазећи норме међународног права“, рекао је генерал и додао да је бомбардовање Југославије 1999. започето под изговором потребе заштите косовских Албанаца од „геноцида од стране београдских власти“.

У осврту на ситуацију у Украјини Герасимов је оцјенио да је конфликт у тој земљи, за разлику од раније „нараџасте револуције“, практично прерастао у грађански рат што изазива велику забринутост.

Како је истакао, одлучујућу улогу у освајању власти у Украјини, као и у „арапском пролећу“одиграле су екстремистичке организације које у свом саставу имају припремљене и добро опремљене борбене групе, које сада учествују у тзв. антитерористичкој операцији у југоисточним областима.

Он је такође упозорио да, с обзиром на ситуацију, Русија не може да остане равнодушна на догађаје и да ће морати да предузме „узвратне мјере“, не прецизирајући какве.

На трећој по реду московској конференцији, за разлику од ранијих година, примјетно је одсуство званичника земаља НАТО, које су представљене само на нивоу експерата.

На скупу учествују представници више од 40 земаља, од тога, поред домаћина, шест на нивоу министара одбране, као и представници пет међународних организација.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: