ИН4С

ИН4С портал

Мостар, дан великог страдања: 28 година од егзодуса Срба из долине Неретве

1 min read
Јун 1992. године био је трагичан месец за Србе у долини Неретве када је за свега неколико дана нестало 431 лице, неки су убијени, неки одведени у логоре, а неки мртви размењени.

фото: Срна

Јун 1992. године био је трагичан месец за Србе у долини Неретве када је за свега неколико дана нестало 431 лице, неки су убијени, неки одведени у логоре, а неки мртви размењени.

– Тих дана Мостар је горео, горело је све што је српско, горела је наша Саборна црква Свете Тројице. Данас када се тај храм уздиже враћа нам се вера у људе овде, у суживот и наду, изјавила је председник Организације породица заробљених и погинулих у Мостару ,а где је данас обележено 28 година од егзодуса Срба из долине Неретве.

фото: Срна

Тада је за неколико јунских дана 1992. од Чапљине до Брадине протерано више од 30.000 Срба. Помен је служен у Старој цркви у Бјелушинама, а цвеће је спуштено у реку Буну у Мостару. Само у месту Буна је на данашњи дан нестало 18 српских бораца и 11 цивила, а за некима од њих се још трага.

Џелетовићева се нада да ће поверење бити изграђено тиме што ће сви рећи где су нестали и да ће бити сахрањене све жртве, не само српске, него и бошњачке и хрватске.

– Сваки човек је заслужио да буде достојанствено сахрањен, да се зна истина о његовом страдању и да се процесуирају ратни злочини. Веома ми је жао што је тај процес тако спор и болан, али ми породице нећемо никада одустати и поручујемо свима који су учинили злочин над било којом жртвом да ће одговарати за свој злочин, рекла је Џелетовићева.

Славица Славић сваке године је на годишњици обележавања страдања на Буни, где је пре 28 година нестао њен брат – припадник Војске Републике Српске кога још није пронашла.

-Тражим брата Синишу Марића, ово је 28. година. Сваки дан је предуг за нас. Једина жеља ми је да могу упалити свећу на гробу. На данашњи дан 1992. мој брат је кренуо према Буни и на мосту му се губи сваки траг, каже Славица.

Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, запаљена је 15. јуна 1992, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве.

Мостарски парох Радивоје Круљ, који је данас служио помен, истакао је да су највећа утеха Христос и обнова храма.

– Наша црква је запаљена 15. јуна 1992, а наша заједница, као и храм, ишчупана из корена овог града. Наши верници су одвођени из станова, убијани. За неке се још не зна где су. Апелујем и данас и молим све оне који било шта знају о томе да, ево, кажу мени, под заклетвом исповести, само да их пронађемо и на достојанствен начин сахранимо, истакао је Круљ.

Он је нагласио да је у Мостару и данас тешко, али се Срби ипак боре, обнављају Храм и своју заједницу.

У јуну 1992. године приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО и ХОС, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве. Напади су почели 7. јуна и трајали до 26. јуна. За убиства, прогоне и заробљавање Срба у долини Неретве вођена су свега два процеса пред Судом БиХ и осуђена су четири лица. На данашњи дан обележава се и Дан несталих херцеговачке регије у одбрамбено-отаџбинском рату, те је код Споменика слободе на градском тргу у Невесињу положено цвеће, а потом и код Спомен обиљежја на Гвозду, где је уприличена и посета Спомен-соби.

Прочитајте ЈОШ:

Посланица аустријског парламента: Блајбург је усташка пропаганда и треба га трајно забранити

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Мостар, дан великог страдања: 28 година од егзодуса Срба из долине Неретве

  1. Nisi ti nikakav streetboys ti si jedna obična ulična lindra koja pokušava iz mraka da uveri sebe da je „mangup“ , a u stvar se radi o jedno običnoj mentalnoj jajari i kokošaru koji kada sunce izadje ponovo gmiže u svoju štakorsku jazbinu .Kada se jednom budeš zaboravio u svojoj „veličini“ i kada te bude nagazio neki „baja“ ni rodjena majka , ako uopšte i znaš ko ti je majka, neće te prepoznati . Govna će ti biti sladja od „Milka“ čokolade !

  2. Kakav egzodus? Pa zar oni nisu htjeli veliku Srbiju,dje je Srbin da je srpsko!? E pa zajebali su se u racunici,ne znam sto ne traze u Beču nesto,posto ima dosta Srba hahahaha.

    1. Streetboys bijedni gmazu davno nijesam procitao komentar u kom je toliko patoloske mrznje ka sto je u tvom. Ima odje puno sovinistockih komentara ali je samo par bolesnih ka ti koji komentarisu, a vi ste najgori ljudski otpadak pii.

  3. Страшно је то да се после свих убиства у 1. и 2. светском рату ово могло десити!
    Шта ми то Срби нисмо разумели?
    Да ватиканске змијетине, језуити стоје иза геноцида?
    Зашто их не нападамо? Хоћемо ли опет окренути образ… да нас опет тамане?
    Или ћемо их одрати, повратити наша опљачкана блага и затворити њихову сотонску јазбину заувек?

    12
  4. Oj Neretvo u Doline Tvoje….
    Majka Nadje POKOJ DJECE SVOJE….
    Djecu Traze kroz Tvoje Uvale….
    TUGU NOSE, SVETE SVIJECE PALE….

    Slava Vam i Hvala….
    Mucenicki Narode Nas….
    Neka se Nikada ne Zaboravi….
    Vase Stradanje….
    I Sve Srpske Golgote….

    10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy