Мотив Баџиног убиства: Црногорски картел му није опростио! (ВИДЕО)

Убиство Радована Стојичића Баџе, заменика министра полиције и начелника Ресора јавне безбедности, тачно 20 година интрригира јавност. Починиоци никада нису пронађени, а мотив је остао у домену нагађања. Ипак, има неколико теорија о томе ко је и зашто убио Баџу.

Те ноћи између 10. и 11. априла 1997. године у ресторану „Мама миа“ Стојчић је убијен пред очима свог сина Војислава.

„Баџа је те ноћи седео у мањој сали ресторана с пријатељем, царинским службеником Милошем Курдулијом. За столом до њих седео је Баџин син Војислав. У ресторан пун гостију одједном је ушао нападач с вуненом капом преко лица. Гостима је наредио да легну на под и попео се до мање сале, у којој је седео Баџа“, подсећа на злочин извор Курира из истраге.

Убица је испалио седам хитаца ка Стојичићу, од којих га је погодило шест.

„Нападач се потом дао у бег. Провукао се између гостију, који су полегали на под, а потом је, при изласку, испалио још три хица у излог ресторана, како би се осигурао да га неко не спречи у бекству„, додаје саговорник Курира.

Чим је убица побегао, Баџин син Војислав и пријатељ Милош Курдулија позвали су полицију. Цео град је био блокиран, али атентатор је измакао руци правде.Радован Стојичић био је човек од поверења некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића. Након убиства помињало се чак и да се бавио кријумчарењем цигарета, иако то никад није доказано.

Прва теорија: Картел му није опростио?

У добро обавештеним круговима, после ликвидације Стојичића, брзо се проширила прича о непосредном поводу за атентат!

Наводно, уочи смакнућа, Баџа је организовао спектакуларну заплену огромне количине цигарета, које су преношене ваздушним транспортом за Црну Гору. Наиме, авиону који је летео изнад Србије, контрола лета је саопштила да је добила дојаву о подметнутој бомби у летелици.

То је био јасан знак да се, по редовној законској процедури, авион одмах преусмери на најближи аеродром, а у овом случају то је био Ниш. Авион је слетео, међутим, убрзо је „рутинском контролом“ утврђено да су цигарете шверцоване. Поступило се по закону и цигарете су заплењене.

Дувански картел је, логично, брзо спровео „истрагу“ и утврдио да иза „дојаве о бомби“ стоји управо Радован Стојичић. Само неколико недеља касније он је убијен. У то време је био начелник Ресора јавне безбедности МУП-а Србије и један од најмоћнијих људи у држави.

Више о томе погледајте у прилогу из емисије „На месту злочина“, у којој је гостовао уредник портала Курир.рс, Младен Радуловић. Прилог о Баџином убиству почиње од 21. минута

Одмазда за Воју Американца?

Друга теорија о убиству Стојчића описана је у књизи „Они су јачи од нас“, аутора Миодрага Вуковића и Војислава Туфегџића. Ту се наводи да се људима из врха ДБ-а није допадао Баџин односа с људима из криминалног миљеа, који је он, заједно са својим кумом Милорадом Влаховићем Влајом, начелником београдске криминалистичке полиције, делио на „добре“ и „лоше“.

Док је с „добрима“ настојао да нађе какав-такав заједнички језик, сматрао је да према „лошима“ не треба бирати средства. Да ли је Воја Раичевић, познатији као Воја Американац, у тој Баџиној и Влајиној класификацији спадао у „добре“ или „лоше“, није познато. Након његове ликвидације 1996. у подземљу се говорило да је у то убиство умешана полиција.

Међутим, ко је то убиство заиста наредио, никада није утврђено. Изгледа да су сумње пријатеља Воје Американца биле сасвим довољне да се састави списак за ликвидацију одговорних за његово убиство. На том списку први је, наводно, био Радован Стојичић. До тих сазнања, 17 дана пре Баџиног убиства, дошао је Радослав Лукић, који о томе каже:

„Позове ме телефоном пријатељ и каже ми: „Луле, Мане хоће да се види с тобом.“ Ко је Мане? Рече: „Мане Мандић, адвокат.“ Одговорим да не познајем човека, али он каже да Мане мене зна преко неких људи. И ја одем до њега, имао је канцеларију у Влајковићевој. Одмах ме је питао: „Луле, зар се ви мене не сећате?“ Кажем да се не сећам“, испричао је Лукић:

Е, каже, када смо се дружили био сам шланг момак, и исприча ми где смо се и с ким сретали и дружили. И после неког времена каже ми Мане: „Луле, нисмо се дуго чули ни видели. Знаш да је тело Воје Американца нађено у Дунаву, џип тамо негде запаљен у Рушњу.“

Рекох: Мане, то сам прочитао, али ми то не значи ништа, то није моја линија рада, нити сам за то име раније чуо. Не знам зашто би то мене интересовало?

„Ево“, каже Мане, „због тога биће ликвидиран Радован Стојичић Баџа, и то за 15 дана. Ово сам вам сада рекао и никада више то нећу ни потврдити ни изговорити“.

Завршимо убрзо разговор. Вратим се кући, узмем и прелистам новине, видим јесте и џип нађен, помињу се дрога, убиства, чуда. Међутим, када сам сутрадан отишао у службу и рекао да имам такву информацију, то никога од мојих шефова није занимало, све у стилу – Дај, бре, пусти нас тих „Американаца“ и тих твојих веза с улице. И на томе се заврши.

Тачно 17 дана након разговора с Манетом, Баџа је убијен. Одем одмах код Јовице. Пита ме ко је човек који ми је рекао за убиство. Кажем: „Ма какав човек, то сам ја нешто сањао, фантазирао…“ Нисам хтео да му кажем ко је извор. Када је касније за начелника службе дошао Раде Марковић, тражио ми је тај податак. Каже ми: „Ајде реци ми, онако другарски.“ Рекох: „Нећемо другарски, Раде, да разговарамо, написаћу ти ја то на папиру, па ти то чувај код себе ако ти треба.“

Претње полицији

Други извори такође упућују на исти круг лица одакле могу бити извршиоци Баџине ликвидације. Наиме, много раније него што је Баџа убијен, непосредно после убиства Воје Американца, у београдску криминалистичку полицију дошао је адвокат Мане Мандић и тражио разговор с Милорадом Влаховићем, тада већ начелником Управе криминалистичке полиције.

Влаховић није хтео с њим да разговара сам, па су разговору присуствовали још Драган Симић, у то време начелник Одељења за крвне деликте, и један искусни полицајац из старе гарде београдске полиције. У том разговору Мандић је директно оптужио београдску полицију да стоји иза убиства Воје Американца и најавио да се на томе неће завршити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: