Може ли се Европа снаћи ако руска нафта, гас и угаљ буду прекинути?

Док су Сједињене Државе, Канада и Уједињено Краљевство најавиле ембарго или мере постепеног укидања руске енергије након рата у Украјини, Европска унија се уздржала, уместо тога покренувши нову енергетску стратегију. Ово има за циљ да смањи за скоро две трећине увоз гаса у ЕУ из Русије до краја 2022. и да Европу учини независном од свих руских фосилних горива много пре 2030. Обновљиви извори енергије ће тек моћи да играју значајну додатну улогу у енергетској независности ЕУ у средњорочно: у наредним месецима алтернативе ће морати да преузму тешку ситуацију.

Тржишни играчи су већ почели да ограничавају куповину руског угља и нафте, било због ризика по углед или због страха да ће бити ухваћени даљим санкцијама. Неколико енергетских компанија престало је да купује руску нафту, док друге купују само уз значајне попусте у односу на еквивалентне неруске врсте нафте.

Русија је највећи светски извозник нафте са око 8% светске понуде, а ЕУ други највећи светски увозник и највећи купац руске нафте.

Дневне испоруке руског гаса у ЕУ су у марту достизале 802 милиона евра

По проценама Бруегела, истраживачког центра у Бриселу, које су пренели и водећи западни медији, увоз руског гаса на дан 26. јануара ове године коштао је ЕУ око 271 милион евра. Дневни увоз гаса 24. фебруара попео се на 442 миона евра. Рекордни износ је достигао 4. марта када је увезени руски гас коштао ЕУ читавих 802 милиона евра што је приближно око 880 милиона долара.

ЕУ 40% својих потреба за гасом задовољава увозом из Русије. Такође 40% потреба ЕУ за дизелом и 30% за нафтом подмирује се увозом из Русије.

Читај више:

ЕУ: Србијин приступ конструктиван, жалимо због одлуке Приштине

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: