Може ли се надокнадити изгубљено: Шта ће бити са академском годином, које су опције у игри

Факултети су више од четири месеца у блокади и све чешће се поставља питање шта ће бити са овом академском годином и може ли се надокнадити пропуштена настава? Министарка просвете и техничком мандату Славица Ђукић Дeјановић означила је 15. април као „дан Д“ да студенти почну са наставом. Са друге стране студенти који блокирају факултете кажу да захтеви нису испуњени и да се блокаде настављају. Поручују да је крај када они кажу да је крај.

На питање шта ће бити са академском годином, нико нема прецизан одговор. Професори и декани факултета тврде да још увек има шансе да се настава надокнади, председник Александар Вучић обећао је „студентима 2.0“, који желе да се врате на наставу, да ће држава урадити све да им помогне доношењем лекс специјалиса за продужетак академске године. У јавности се све чешће помиње и опција да пропадне академска година и да у наредној на државним факултетима буде дупла генерација студената прве године.

Студентска конференција универзитета у Србији (СКОНУС) позвала је управе универзитета и факултета да у што краћем року доставе предлоге надокнаде наставе за зимски семестар и хитан план реализације наставе за летњи семестар.

Подсећају на Закон о високом образовању који каже да сваки семестар траје 15 недеља, а школска година 12 месеци. Статут Универзитета у Београду прецизира да за организацију испитних рокова свака школска година има 12 недеља. То значи да је за организацију летњег семестра и испитних рокова потребно је 27 недеља, а осим тога, потребно је надокнадити и зимски семестар. До 1. октобра преостало је мање од 27 недеља.

„Сматрамо да високошколске установе морају јавно и званично дати одговор студентима шта ће бити са њиховом школском годином. Студенти плаћају студентске домове и станове, a још увек јер не знају када ће кренути на наставу. Студенти такође плаћају школарину, иако не знају да ли ће уопште имати наставак образовања ове школске године јер се високошколске установе не оглашавају по овом питању више од четири месеца“, наглашава се у писму.

Ректор Универзитета у Београду је недавно за РТС рекао да се више пута лицитирало са „даном Д“ за почетак наставе, али да тај дан није почетак априла. Сматра да постоји још простора, од неколико недеља, да се школска година реализује до краја, али да се приближава дан када то више неће бити могуће.

„Ја не знам да вам кажем тачно када је тај датум, када то више неће бити могуће. Али не могу студенти да буду одговорни за то“, рекао је Ђокић.

Нису сви факултети у истој ситуацији. Постоје факултети који су потпуно завршили први семестар, док постоје факултети где недостају две или три недеље. Постоје факултети који су пропустили један испити рок и факултети који су пропустили два или три испитна рока.

Проф. Марија Станић, декан ПМФ-а у Крагујевцу каже за РТ Балкан да још увек може да се надокнади настава и да све зависи када ће се блокаде завршити.

„Може да се надокнади чак и ако блокаде буду после 15. априла, уколико се продужи школска година. Нису ни сви универзитети и факултети ушли у блокаде у исто време, неки су ушли касније, неки раније“, истакла је Станићева.

Додаје и да сваки факултет има своје специфичности, да није на свим факултетима принцип рада исти, да је негде лакше, негде теже надокнадити наставу.

Проф. Владимир Јаковљевић, посебни саветник министра просвете за високо образовање каже да уколико се не почне са неким обликом наставне активности 15. априла,  може се рачунати да је академска година ненадокнадива.

„Ми смо спремни да на све могуће начине помогнемо високошколским установама да студенти приведу ово годину крају, укључујући и продужетак школске године„, рекао је Јаковљевић за РТ Балкан.

Додаје да су сви који раде на високошколским установама морали да размишљају о евентуалним последицама које блокаде могу да изазову.

„Ниједног момента нисам оспоравао право студената да искажу своје критичко мишљење према потенцијалним аномалијама у друштву и одређеним грешкама. Међутим, начин на који су то они урадили је потпуно неприхватљив, а то је да блокирају факултете. Никада се није десило да се блокира настава на факултетима и да се не дозвољава онима који хоће да иду на наставу да је имају и запосленима да уђу у институције“, навео је Јаковљевић.

Наглашава да нико не спори изворне мотиве студената који протестују, али да је недопустиво блокирање институција.

Универзитет у Београду формирао је тим од проректора за наставу и продекана за наставу свих факултета који прате и стално „освежавају“ план надокнаде наставе, уколико се са наставом крене за недељу, две дана.

РТ Балкан је имао увид у план надокнаде који је направљен да је се са наставом кренуло 3. марта. За надокнаду зимског семестра предвиђено је десет радних дана (две недеље), а летњи семестар би се завршио 6. јула. Након тога би се реализовао испитни рок који би трајао до 3. августа. Уследиле би две недеље паузе, а затим још један испитни рок. Међутим, са наставом се није кренуло ни месец дана касније.

Било је покушаја да се студентима да могућност да се изјасне преко еПлатформе да ли су за почетак наставе. Филозофски факултет у Новом Саду је анкате поставио на свом сајту, али је неколико сати касније платформа оборена, заправо неко је на факултету искључио све осигураче за струју. Чланови наставно-научног већа Правног факултета у Београду, тај предлог нису ставили на дневни ред.

(РТ Балкан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: