Може ли се неко сјетити бар једног успјеха ЕУ?
1 min read
Пише: Момир Булатовић
Европска унија је годинама имала велику привлачну моћ, али свјетска економска криза и непрекидна серија свађа „збратимљених“ европских народа помјерили су поларитет тог политичког магнета. Данашња ЕУ, својим понашањем и одлукама, одбија од себе разумне људе и државе.
Да ли ико може да се сјети неког недавног успјеха Европске уније, неког скупа на којем је испољено јединство и одлучност у кретању напријед?
Питања о којем је постигнута пуна сагласност и због којег су бриселска бирократија и лидери држава-чланица „засукали рукаве“ и прионули на посао. Можда неко и може (за разлику од овог аутора), али ако би у томе и успио видјело би се о колико малом броју и мало важних ствари се ради.
Вјечито одмеравање снага
Свако окупљање лидера ЕУ, током посљедње деценије, обиловало је спорењима, подјелама на важне и мање важне чланице и вјечитом одмјеравању снага између европских комесара и националних вођа. Једно је вријеме главна линија фронта била у дилеми да ли ће Њемачка постати Европа (у смислу традиционалних цивилизацијских вриједности), или ће Европа постати Њемачка (као неки вид њене колоније). Каснији развој догађаја је то питање потиснуо у други план остављајући га неријешеним.
Лакрдија од „брегзита“
Онда је Велика Британија одлучила да напусти цијењено друштво, што је, поред шока за европске правовјернике, изазвало бујицу коментара о (не)способности европских лидера да прихвате реалност и носе се са изазовима времена. Они су, разумије се, били критички, али су такви морали бити, будући да су преговори о „брегзиту“ често наликовали лакрдији. Траљавост са којом су вођени, њихова дужина и потпуни изостанак спремности да се уваже и одмјере стварни интереси обје стране, произвели су велике посљедице. Не само по Велику Британију, која је изгубила премијера, а није добила споразум, већ и по цијелу ЕУ, чија је администрација потрошила мандат, а не зна како да изабере своје нове челнике.
Одлука да се не одлучи
Е сад, та и таква Европска унија је на недавном састанку свог Савјета општих послова одлучивала о отварању приступних преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом. И одлучила је да не одлучи.
Иако су претходно сами оцјењивали колико је то питање важно (да ли је?) и како нема времена за даља одлагања. У сусрет том скупу, министри спољних послова тринаест земаља-чланица затражили су од својих колега (остатак до броја 29) да подрже отварање тих преговора како би се Западни Балкан увео у евроинтеграцијске процесе и, посљедично, спасио од „малигног“ утицаја Русије. Иницијатор је била Пољска, а слиједиле су је Чешка, Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Бугарска, Италија, Малта, Аустрија, Хрватска, Словачка и Словенија.
Само по старини
Та „репрезентација“ је имала само два звучна имена, јер су само Италија и Аустрија старе чланице ЕУ, што је у текућем одмјеравању снага и наметања интереса од велике важности. Јесу они сви једнако значајни, али се ред по старини у тој кући мора поштовати.
Чак и они који су плаћени да прате рад и пословање Европске уније не би лако могли да групишу све њене чланице. Да не спомињемо ону увредљиву подјелу, насталу почетком финансијске кризе, на узорне чланице и државе ПИГС (алузија на свиње) у којој су били непослушне Португалија, Италија, Грчка и Шпанија. Тренутно је актуелна критика „Вишеградског квартета“, односно Чешке, Мађарске, Словачке и Пољске.
Ни Италија ни Аустрија не котирају добро са остатком Уније, а глас других чланица као што су Хрватска, Малта или балтички трио не допире ни до првих саговорника. Још када се сабере да су Француска и Њемачка на истој страни само на ријечима, а у сукобу због сваког важнијег питања, слика данашње Европске уније бива јаснија.
Шлајфовање на Балкану
Сјеверна Македонија и Албанија, коначно, нису добили тај фамозни „датум“ за отпочињање приступних преговора. Како ствари са преговарањем стоје, нису добили, али нису ни изгубили ништа. Црна Гора и Србија су са преговорима почеле прије пет година и њихова основна карактеристика је да теку траљаво.
Црна Гора је близу тога да „отвори“ свако од „својих“ 33 поглавља. То ће засигурно бити представљено као велики успјех, иако је након пола деценије привремено „затворила“ свега њих три. И то најмање важних и најјефтинијих.
Србија се љутила поводом посљедњег Извјештаја о напретку у придруживању ЕУ и чини се да су њени званичници имали јасне аргументе, али бриселски кантари су чудна справа. Хрватска је преговарала са ЕУ шест година, а Србија је „отворила“ тек 16 од укупно 35 поглавља за пет година. Узгред, Србија има поглавље више, а оно се односи на Косово и представљено је као важније од свих осталих. Или, прецизније, као први предуслов за укупне преговоре.
Конфузију која влада поводом евроинтеграција на овим просторима, сликовито је на друштвеним мрежама описала резигнирана дама из Македоније ријечима да је њена Сјеверна Македонија, као дио Југоисточне Европе, саставни дио Западног Балкана.
Срећа што свијет има само четири стране, иначе би њену несрећну Македонију још више рашчеречили.
Извор: Спутњик
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tri najbogatije drzave po glavi stanovnika u svijetu a samim tim i u Evropi su Luksemburg, Svajcarska i Norveska. Dvije od njih nisu u EU a treca je grad-drzava za pranje novca. Bajke da kad udjemo u EU sve ce procvjetat su najgora vrsta politickih floskula i lazi. Vidjeli samo na primjeru Bugarske i Rumunije. Uostalom zasto bi bilo bolje? Mogu li ovi propagandisti da nam izlistaju razloge, desice se to i to, standard ce porast za toliko i toliko, zaposlenost za toliko i toliko… Normalno da ne mogu i glavni propvjedaci ulaska u EU su dvije grupacije ljudi; jedna je ona koja pati od kompleksa nize virjednosti (i jos nize inteligencije) i misli da ce ulaskom u EU dobiti neku potvrdu za svoju mizernu egzistenciju („da zivimo kao sav normalan svet“ „ocemo da smo deo normalnog sveta“ sto bi rekli drugosrbijanci), a druga su politicari koji ce imati kao birokrate licne koristi jer je EU jedna ogromna birokratska masinerija koja zaposljava desetine hiljada beskorisnih birokrata sa ogromnim platama a i preko lobija se moze fino zaradit, a biroktrati koji kad to postanu i novodno se bore za EU u stvari bore se za svoje fotelje a istovremeno politicari koji se zalazu za ulazak u EU mogu to koristiti u propagandne svrhe svoje kampanje mazuci ocu narodu prvenstveno onoj prvoj spomenutoj grupi, sto i rade politicari i u CG i Srbiji i BiH i Sjevernoj Makedoniji na zapdnom Balkanu u jugoistocnoj Evropi.
Da li ima dobrih strana EU? Ima, a to su donosenje raznh zakona o zivotnoj sredini, standardizaciji, olaksavanju putovanja i slicnih stvari ali bukvalno sve to se moze uraditi medju zemljama pojedinacno bez birokratske masinerije za sta su spomenute Svajcarska i Norveska najbolji dokaz jer nisu u EU a imaju sve benefite minus negativne strane Briselske birokratije.
Smijesno da u CG ne postoji partija koja se ne zalaze za EU i da i opozicija i vlast se utrkuju ko je veci EU poltron, i jedni i drugi obecavajuci svijetlu buducnost kad jednom prodjemo kroz Briselska vrata raja a kroz koja ce nas oni licno provesti a ne ovi drugi. Jedna ista prica decenijama. Samo nikad ne kazu sto ce se konkretno promijenit kad prodjemo kroz ta vrata. Jos jednom napravite listu bice to i to. Sto se tice zakona mi smo vec de facto u EU jer sve njihove zakone uvodimo tako da se tu nista nece promijetni, ko kaze drugacije laze i kao sto rekoh dajte listu. Ako slusas Mila u 1999, 2009 ili 2019 to je sve jedna ista prica upravo prepuna tih floskula o EU, evropskom putu i slicnim baljezgarijama, 20 godina vuce za nos sa time a izgleda da ce jos toliko.
Ista stvar je i u Srbiji, a ironicno da clanak tik iznad ovog je „Брисел: Србија отворила још једно поглавље у приступним преговорима са ЕУ“ hahaha upravo su to te floskule o novim poglavljima, naprecima i liderima u regionu koju slusam cio zivot. To je ta sangarepa ispred nasih magaraca. I sta ako je „otvorila novo poglavlje“ sta sa tim? Koga briga osim politicare koji to papagajisu u propgandne svrhe ovima koji nemaju pojma sta to uopste znaci a svjedno ce ih glasati i bez toga. Zasto ne radite na zivotom stnadardu, povecanu naucno-tehnoloskog razvoja pa kao Svjacarsku i Norvesku da vas moli EU da udjete a ne da kao kompleksasi iz zablje perspektive se hvalite kako ste „otvorili novo poglavlje“ i cekate da vas potapsu po glavi