„Можемо да опростимо – нећемо заборавити“: У амбасади Србије у Москви комеморација поводом НАТО

Амбасада Србије у Москви данас организује комеморацију поводом 25. годишњице од почетка НАТО агресије на Србију, а на догађају ће бити отворена спомен плоча у знак сећања на жртве агресије под називом „Можемо да опростимо – нећемо заборавити“.

Том приликом ће адвокат Горан Петронијевић представити књигу „НАТО пред судом историје“, а очекује се и обраћање амбасадора Србије у Русији Момчила Бабића, као и доктор политичких наука Екатарина Ентина.

Програм ће употпунити пијаниста Димитрије Влаховић, а очекује се да догађају присуствује велики број гостију из Србије, Русије, али и других земаља.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова најавила је да ће се у четвртак, 21. марта састати руски министар спољних послова Сергеј Лавров и српски шеф дипломатије Ивица Дачић.

„Сутра су заказани разговори руског министра спољних послова и српског колеге“, рекла је Захарова новинарима.

Руска Државна дума усвојила је раније данас на пленарној седници нацрт текста документа којим ће се обратити Уједињеним нацијама поводом 25-годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије.

У тексту се наводи да се оба дома Савезне скупштине Русије обраћају УН, међународним парламентарним организацијама и парламентима страних држава са позивом да осуде војну операцију земаља НАТО-а против Југославије, да се супротставе покушајима мењања историјске истине о трагичним догађајима 1999. године, како се истиче, у интересу колективног Запада и да предузму мере како би се земље чланице Алијансе позвале на међународно-правну одговорност за агресију на СРЈ.

Указује се да је некажњивост НАТО агресије на Југославију створила претпоставке за нове војне акције широм света под, како се наводи, „маском изјава о борби за вредности слободе и демократије“, пренела је агенција РИА Новости.

Ваздушни напади НАТО-а на СРЈ, извршени без одобрења Савета безбедности УН, трајали су од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

НАТО бомбардовање довело је до смрти више од 2.500 људи, укључујући 87 деце, и штете од 100 милијарди долара, а лекари бележе последице употребе осиромашеног уранијума, односно пораст броја оболелих од рака, напомиње руска агенција, преноси Спутник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: