МСП Русије: НАТО од свог постанка сеје хаос и цивилне жртве – од Југославије до Украјине

Министарство спољних послова Русије подсетило је да је на данашњи дан 4. априла 1949. године формирана Северноатлантска организација (НАТО), основана на основу Вашингтонског споразума, који је потписало 12 држава Европе и Северне Америке.

Како су истакли, од свог настанка, „одбрамбени савез“ није престао да расте, а за то време добио је 20 нових чланица у десет таласа ширења, од којих се седам догодило након распада Совјетског Савеза (1999, 2004, 2009, 2017, 2020, 2023. и 2024).

„Војне авантуре Алијансе широм света су увек служиле као извор нестабилности, хаоса и директно су довеле до цивилних жртава и разорних последица – као што је то био случај у Југославији, Ираку, Либији, Авганистану, Сирији, Украјини и другим земљама“, навели су у министарству.

Подсетили су да је још 2007. године, говорећи на Минхенској безбедносној конференцији, руски председник Владимир Путин директно истакао да НАТО игра дестабилизујућу улогу у глобалном светском поретку након завршетка Хладног рата.

„Процес проширења НАТО-а нема никакве везе са модернизацијом саме Алијансе или осигурањем безбедности у Европи. Напротив, ово је озбиљан провокативни фактор који смањује ниво међусобног поверења“, рекао је тада Путин.

Додаје се да су истовремено, Совјетски Савез и Русија у различитим временима предузимали „кораке“ ка НАТО-у, а чак су најављивали могућност уласка у Алијансу у циљу стварања свеобухватног система безбедности у Европи.

„Да Совјетски Савез није имао агресивне намере према земљама чланицама НАТО-а, сведочи и чињеница да је корак одмазде – стварање Организације Варшавског пакта, предузет тек 1955. године, шест година након стварања НАТО. Пре тога, СССР је рачунао на нормализацију односа и чак је разматрао могућност уласка у Северноатлантски савез“, указали су.

Такође, навели су да је у марту 1954. совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов предложио да Совјетски Савез размотри учешће у НАТО-у, што би могло смањити тензије између социјалистичког и капиталистичког блока и спречити сукобе.

Међутим, како су подсетили, западне силе су одбиле овај предлог.

„Руско руководство покушало је поново да се зближи са Алијансом након распада СССР-а, у јуну 1994. Русија је постала прва земља која се придружила програму НАТО-а Партнерство за мир, који је подразумевао развој билатералне сарадње између Алијансе и партнерских држава“, навели су, преноси РТ.РС.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: