Мугоша: ДИК донијела 120 рјешења да се понове избори у Шавнику, ОИК то није усвојила

Државна изборна комисија до сада је одржала 60 сједница посвећених изборима у Шавнику и донијела 120 рјешења којима је наложила да ОИК Шавник донесе одлуку о понављању избора. Међутим, када предсједник ОИК Шавник закаже сједницу, резултати гласања за одлуку о понављању избора буду такви да се одлука не може донијети, казао је за Градску РТВ Никола Мугоша, предсједник Државне изборне комисије.

Он је гостујући у емисији “Реферат” казао да питање Шавника није само питање завршетка избора у једној општини већ може да послужи као негативан примјер за све будуће ситуације и локалне изборе.

“Гдје одређеном блокадом изборних институција, прије свега ОИК можемо да дођемо у ситуацију да имамо блокиране процесе на локалном нивоу, процесе везане за избор одборника у свим општинама гдје постоји одређена већина која је за то заинтересована”, казао је Мугоша,

Сматра да је питање Шавника које у себи носи и елементе политичког проблема пар екселанс питање које треба да рјешава Одбор за свеобухватну изборну реформу.

“Ово питање превазилази техничко -правне аспекте организације избора оно треба да је прије свега сдресирано Одбору за изборну реформу. Моја је лична импресија да то треба да буде прво питање које треба да буде ријешено од стране тог Одбора како не би додатно оптерећивало све будуће изборне процесе”, казао је Мугоша.

Истиче да би одржавање свих локалних избора држави у једном дану било једно од могућих рјешења да се избјегне ситуација какву смо имали на изборима у Шавнику 2022. године.

Подсјећа да је прошла деценија од посљедње изборне реформе, те да је Одбор за изборну реформу више пута формиран и претходни скупштински сазиви покушавали да спроведу рјешења у складу са препорукама међународних организација.

” Нажалост, то се није реализовало због нестабилне политичке ситуације. Одбор за изборну реформу је пратио нестабилна политичка кретања и увијек када би дошло до одређеног политичког проблема, који нужно и није имао везе са изборима или са изборном материјом, тај одбор би обустављао рад, паузирао, често се не би ни настављао”,казао је Мугоша.

Поздравља иницијативу актуелног скупштинског сазива за поновно успостављање Одбора.

“Одржане су двије сједнице, најављено је да ће се сједице ускоро наставити, на реду је избор чланова у проширеном саставу који ће представљати универзитет и невладин сектор”, казао је Мугоша.

Осврнуо се на бројне и кључне препоруке ОЕБС-а које још нијесу имплементиране.

“Неке од њих су имплементиране од институција као што је Државна изборна комисија или АСК. Међутим, да би већина тих препорука била испуњена неопходна је свеобухватна реформа, потребна је промјена закона”, казао је Мугоша.

Када је ријеч о самој државној изборној комисији, истиче да су у протеклом изборном циклусу испунили препоруку о повећању транспарентности рада.

“Сједнице ДИК-а се још не преносе директно али су отворене за јавност и могу им присуствовати медији. То је нотирано у самим извјештајима међународних организација укључујући и ОДХИР. Радило се и на интензивнијем објављивању свих релевантних докумената који су предмет одлучивања, учинили смо много када је ријеч о правима особа са инвалидитетом у изборном процесу, повећању права посматрача и доступности бирачких мјеста, објављивања записника на сајту”, навео је Мугоша и објаснио да директних преноса још нема јер постоје технички и проблеми са просторним капацитетима.

Ипак, истиче да већина препорука треба да буду резултат рада Одбора за свеобухватну изборну реформу.

Мугоша је коментарисао и диспропорцију између броја уписаних грађана у бирачком списку и броја становника према прелиминарним резултатима пописа.

“Према подацима које је изнио МОНСТАТ ту фигурира нека цифра од 630.000 становника а на посљедњим изборима смо на бирачком списку имали уписано око 540.000 бирача. Уколико упоредимо те двије цифре и број малољетних становника који немају бирачко право, као и број странаца који такође немају право гласа онда то стварно показује да бирачки списак не одговара стварном стању”, односно оном колико људи живи у Црној Гори”, казао је Мугоша.

Сматра да је дугогодишњи и главни узрок овог проблема неажурност регистра пребивалишта.

“Чини се да је годинама, могуће и деценијама стављан под тепих, и нису се нашли одрживи механизми за контролу овог процеса. Наши међународни партнери, највише ОДХИР у једној од својих препорука са претходних извјештаја сугерисао је такозвану теренску контролу, која би подразумијевала обиласке свих домаћинстава и станова”, казао је Мугоша.

Према препоруци ОДХИР, како наводи, теренске обиласке би радили представници институција, политичких партија и НВО сектора како би се цјелокупном процесу дао кредибилитет.

Мугоша истиче да је ријеч о најкомплекснијем питању које би на оперативном нивоу било најсложеније за изнијети, те да то и друга бројна питања и проблеме треба да рјешава Одбор за изборну реформу.

“Одбор треба да буде јавни форум, арена гдје ће се чути гласови не само политичара, односно чланова Одбора већ и невладиног сектора, универзитета, појединаца, институција и свих који могу допринијети изборном процесу”, казао је Мугоша.

Мугоша се осврнуо и на бројне афере током ранијих изборних процеса које још нијесу добиле судски епилог.

“Све те афере би требало да добију правни епилог и то би било љековито за цјелокупни изборни процес. У супротном се шаље једна негативна порука да се пролази некажњено”, казао је Мугоша.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: