Муке по Аџићу: Раковић – опсесија, лажно представљање – фетиш
1 min read
Новак Аџић
Пише: Андрија Томановић
Краћа пауза током које је Новак Аџић, један од најгрлатијих представника дукљанске идеологије у Црној Гори, покушао да се сабере и изађе из „нок-дауна“ због низа текстова који обилују доказима да је лажно представљање и изигравање историчара његов фетиш, навела је наивне да помисле да је стид надвладао „докторову“ сујету, те да ће црногорска јавност бар мало „починути“ од Аџићевих „вриједних доприноса“ историји и развоју културе дијалога.
Нажалост, нови његов иступ показао је да је опоравак био исувише кратак, те да није постигао жељене ефекте.
Као и увијек у посљедње вријеме, „окидач“ за бујицу увреда и србофобних оцјена грогираног Аџића био је, не случајно, прави др историје – Александар Раковић, кога овај студент назива „великосрпским специјалцем“, „доктором рокенрола“, „пропагандистом из Београда“ и сличним квалификативима који не значе ништа, осим што разоткривају Аџићеву озлојеђеност и лоше намјере.
Док др Александар Раковић управо пише други том историје југословенског рокенрола, Аџић све више показује знаке опсесивне везаности за Раковића.
Аџић, као вјечити човјек једне теме, и даље не може да изађе из квадрата у који се самоуписао. С тим у вези траје и епопеја око Аџићеве одбране неког текста, која се противзаконски приказује као „рукопис докторске дисертације“.
Очито да је студент Аџић ушао у игранку без престанка, с њим на самом зачељу тог кола.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E, baš ćeš ti da mi rečeš, pismenjakoviću!
Imaš li ti kakvu ozbiljnu primjedbu, namjesto što trtomudiš onome što mu je jezik oružje!
Kako je o “ mojemu jeziku“ već poneko i ponešto, nećeš vjerovati, već ponešto i napisao!
Otkud bi ti to prepoznao, s početka jezika …
… Nemam ni ja, ali se trudim!
Treba ga čerečit’ !! Izrod lazljivi što je na sve sveto Crnogorsko udario!! Nemam ja tu širinu kao vi…
… Ja sam pogrješio kada sam po argumente išao na drugi kraj svijeta!
Neko pametniji od mene bi se odmah pozvao na u svemu neuporedog Marka Miljanova.
I sada sam siguran da ste me razumjeli, da smo se razumjeli.
A ono što ste gore napisali, ionako vam niko osporiti ne može!
Izvinjavam se i Vama, posebno ocu Plamencu koga sam zabludom uzimao bez svake potrebe u usta!
Poštovani g. Plamenac, N.A. je poslije predposlednjeg teksta g Tomanovića u potpunosti “ devastiran“ čovjek, kako se ja tome, ne hrišćansku, nego nako prosto ljudski, preterano ne radujem.( Ako ćemo pravo, baš me brige, može biti da je dobio baš ono što je zazivao i tražio, pa opet nije mi na radost! (
… Ničijem takvom strmoglavom padu u ambis sopstvenih besmislica i svaštočinja, što je N.A. samoubilačkim nagonom vođen radio!
Tako kako je ratio sa Srbima iz srpske Crne Gore, Crnogorcima, i drugom našom srpskom braćom – tako je i ranio!
… On je danas težak ranjenik, oče Plamenac!
… Na aparatima, on!
A štetu, baš nikakvu ustvari pravu štetu, “ naukom“ svojom dukljanskom nije učinio pravoj nauci, potpuno efemeran, beznačajan on i njegovo (h)istorijsko buncanje “ nove“ starije jedne istorije ovdašnjeg čovjeka, koje je sve i svašto, samo Srbin nije!?
Ako ćemo pravo, to i nije zasluživalo bilo kakav ozbiljan odgovor, a mi smo svejedno odgovarali, i ovako, i onako. I ja sam, počesto i odveć uvrjedljivo.
Nauka, bajagi nauka njegova je klinički mrtva, a on, pretpostavljam, nije u baš najboljem stanju.
Kako vam se može pogrešno učinjeti da ja zbog toga brinem!? Ne, zaboga, brinem o sebi, kada mi je stati, za pojas zadenuti!
Mislim da bi i drugi to trebalo da urade, da promisle đe je kraj tom nadgornjavanju u kome ovi nesretnik više, koliko vidim, ne učestvuje!
Poražen …
… Milost za poraženog, ako ste me razumjeli što hoću da kažem, poštovani g. Plamenac!
I zbog njega, još podiše i zbog nas, njegovih oponenata!
I nikoga ne nagovaram da me u tome slijedi. Samo iznosim svoje stav, koristeći svoje pravo koje mi niko, ne dao mu Bog, može priječiti. Koga je mene, ne samo i uzgred budi rečeno, N. A. imenom – nadimkom, svejedno, izdvojio u polemici, još je sebi dozvolio rječnik ulice! Na kraju se još izvinio, računam meni, kako je jedino mene nagrđe ispsovao kao kakva strinka s plota!? I ko zna đe bi svemu tome bio kraj, da nije doživio potpuni debakl na javnoj sceni, možda i posramljen, ko to zna.
A ja na takvoga ne idem!
Uostalom, to je moj lični stav i moje pravo. Kako vam odgovaram samo svojom dobrim voljom, još iz poštovanja koje imam za Vas, koje ono nije od juče!
p.s. Još sam ja, doduše poodavno, mlad bio, kako se i to što sam onda činio, zove sportom … Učio od mnogih, pa mi se posrećilo da “ naukujem „, odveć kratko, a dovoljno – i u nenadmašnog sensei Kazea, privilegovan ja, koji je on potomak najsurovijih ratnika svijeta pod zastavom sunca, a ja jednoga drugog iz najljepše srpske Planine na drugim kraju svijeta … E, on me poduči, da su njegovi, da su čak i oni takvi znali za milost prema poraženom neprijatelju!
… Oni milosti nijesu imali samo prema sebi. Do kraja su išli, onda kada su u sebi pronašli skrivena neprijatelja, još i kada su branili svoju čast ritualnim samoubistvom!
I eto, vjerovali ili ne, ali to je na izvjestan način i moj kodeks, iako sam ja suviše mali u odnosu na onoga od koga sam ponešto naučio i ovde ga pomenuo, nenadmašnog.
Поштовани Ђикане, није претходни коментар од оца Пламенца, већ имамо исте иницијале тако да ћу можда морати да промијеним надимак на порталу. Написали сте претходну поруку са пуно смирења и у најбољем духу српске изреке ,,у злу се не унизи, у добру се не узвиси“.
Једино ми је као, претпостављам нешто мало млађем од Вас (самим тим и некритичнијем), тешко да прихватим чињеницу ,,психичке сломљености“ г-дина Аџића, јер као послушник режима живи један сасвим земаљски лагодан живот, док за огроман број људи који имају квалитет и жељу да нормално живе, просто нема мјеста. Могу Вам побројати професоре на никшићком универзитету који су остали без посла јер су неподобни. Као народ слабог памћења, немамо написану ни ријеч о преко 50 професора никшићке гимназије који су остали без посла (иако су били различитих политичких и свих других схватања) јер су се солидарисали са колегиницама-професорицама српског језика које нису пристајале на мијењање назива језика и свега другог преко ноћи. Ко је икада бринуо о њиховој психичкој сломљености и судбинама да после професорског позива (а било је ту много добрих професора), раде свакакве послове да би преживјели. И то траје годинама и кога за то брига (нпр. жена логопед из Бијелог Поља што је добила отказ).
Није само НАТО бомбардовање допринијело ширењу рака, већ и једно приватизовано друштво гдје просто немаш излаза ако ниси полтрон господара. Сва су друштва слична, али морали би да осјетите тежину живота и било какаве перспективе у данашњој Црној Гори, да бисте схватили зашто је можда некад добро попу рећи поп, а бобу боб. И сами то видите кроз ,,свечано отварање народних кухиња“, ,,полицијски ноћни десанти ради рушења крстионице“, итд.
Не могу да кажем да нисте у праву да треба имати мјеру у свему и не стајати на туђу муку, само је тешко прихватити степен непочинства представника изопаченог система чији је Аџић једна од номиналних перјаница.
Ako je ovizi Adžić bi muž (treba provjerit mada se priča po državi)
Draginje Vuksanović Stanković.Predsjednice SDO-a i sadašnji muž Ivica Stanković SDT.Možda je bolje da usvojimo istopolne brakove manja je bruka i sramota.
Ko nena obraza nek se guzice stidi.
… Čerečenje nekoga, bilo koga – bez direktnog i konkretnog povoda, sve da je i neupitnom istinom zaslovljeno, nije u skladu sa mojim ličnim uvjerenjima!
Neko će s pravom reći da ga baš brige za moja uverenja, ali ja sam, budući sam se ođe muški komsao sa N.A., osjećao potrebu da ovo i javno kažem.
Strvinarenje nije moj način …
A drugome svakome, što se mene tiče, široko mu polje.
Svako svojom glavom …
p.s. I da mi niko nije spočitavao da, ne daj Bože, branimacija N. A.!? Koji to, ni inače, zaslužio nije, najdalje on toga. Branim onu poziciju koja treba da nas svjedoči Srbe boljima, u svemu boljima od njih : komuno i novocrnogorcima, montenegrinima, dukljanima, kako gođ da se krste zaumnici crnogorskoga srpstva!
Koje ono jednom biše svijetlo u tamu, svetionik svima ostalim Srbima, kojekude!
Srbi iz srpske Crne Gore, koje su neki drugi otud Save Srbi bili prozvali “ srpskim Spartancima“!
E, ako smo spartanci, onda smo valjda i čojski ljudi!
@Djikan
Поштовани, у чему се овдје по Вама огледа черечење?
Поменута особа је годинама директор Завода за интелектуалну својину Црне Горе, постављен по политичком критеријуму, стручан је за област интелектуалне својине таман колико и за ,,историју“. Такође, предаје дјеци по факултетима у својству професора, иако нема докторат, али ,,историју“ наравно, у складу са најбољом традицијом комунистичке негативне селекције и кумулације функција (истина професура не искључује рад са стране, али то је као да предајете на факултету узгајање биља, нисте докторирали, а директор сте жељезаре).
У суштини слажемо се да треба да му буде широко поље, али тек кад он и њему слични стрвинари (стрвинар на Србе и све друге неистомишљенике) и стручњаци сјашу. После три деценије, вакат би био више.
Svaka cast, Djiko. Ovo je prvi put da se slozim sa Vama.
Zao mi je sto ponekad nasa diskusija ima neprimjeren ton.
Pozdrav!
Ajde ti, moj dobri Djikane poradi malo na toj sintaksi ne bi li te ljudi ista razumjeli. Sta ti se desava sa recenicnim sklopom, brate mili? Sroči smislenu rečenicu od pocetka do kraja, Bog s tobom.
E, baš ćeš ti da mi rečeš, pismenjakoviću!
Imaš li ti kakvu ozbiljnu primjedbu, namjesto što trtomudiš onome što mu je jezik oružje!
Kako je o “ mojemu jeziku“ već poneko i ponešto, nećeš vjerovati, već ponešto i napisao!
Otkud bi ti to prepoznao, s početka jezika …