ИН4С

ИН4С портал

Муке по Другој фамилији

1 min read
Један од најбољих показатеља токсичности „црногорског“ јавног говора по себи јесте ниво нападне мржње коју себи дозвољавају заточници „грађанског“ дијела црногорске јавности.

о. Дарко Ристов Ђого

Пише: о. Дарко Ђого

Један од најбољих показатеља токсичности „црногорског“ јавног говора по себи јесте ниво нападне мржње коју себи дозвољавају заточници „грађанског“ дијела црногорске јавности. Они који сами себе и једни друге и сав живот свој доживљавају као непрекидно узношење у слободу људске мисли, избора и идентитета. Јер само се њима – либералним (колико и савез Славка Перовића чију менталну баштину настављају) може десити да напишу пашквиле попут јутрошњег уратка једног од другофамилијашких кумова – фамозног Жељка Ивановића.

Најприје, да подсјетимо све читаоце поменуте срамотне „поћернице“ за, како га сам назива „адиминстратором Мићовићем“, најприје на чињенице – иако он, као и многи изгледа вјерује у доба „пост-чињеница“, гдје су тумачења претежнија од чињеница: митрополија која данас носи назив „црногорско-приморска“ јесте насљедник светосавске зетске митрополије, која је, опет, старија од првог помена „Црне Горе“, из времена када се Ђиласовско клатно још није клатило над немањићким српским земљама. И ту нема разговора, не можемо се, у стилу омиљеном у новијој дукљанској историографији, „договарати“ да ли је тако или није. Једну културу високе модерне каква је српска управо од постмодернистичког распада повјерења у истину које влада у данашњој на дукљанизму заснованој „црногорској“ култури дијели повјерење у чињенице а не у њихова тумачења, натезања, кокетирања са конструкцијама и лажима. Зато се не разумијемо не само екстремни дукљанисти већ сви у грађанско рухо обучени „грађанисти“: о томе ко је и шта је наша Црква нема преговора.
Јер ми заиста вјерујемо у начело одвојености Цркве и државе. Не тражимо од било кога више него што је другима дато. Штавише, сматрамо некултурним али и антиуставним да се било ко брине како ће се вјековна Црква звати и шта ће бити. Тражимо да нас оставите на миру – како поштени секуларисти и чине – да вјерујемо и будемо оно што смо већ вјековима. У друштву у коме нико нема право никога да тјера ни на шта – само је „секуларно свештенство“ изгледа овлаштено да прописује и црквеном свештенству шта се има мислити и бити. Отуда и апсурд: јаук политичарима „грађанске“ оријентације да дисциплинују једну Цркву и једног непокорног епископа не би ли се и даље на премисама „црногорског“ грађанског национализма градило оно што је Ђукановић градио варирајући између позиција Жељка Ивановића и Славка Перовића. Зато је једини болни јаук „Вијести“ онај исконски страх да ће Српска Православна Црква својим постојањем разградити нову лаж – ону о доброжелатељности ЦГ „грађаниста“ у поређењу са „патриЈото-комитама“. И у томе је сав гријех и једног народа и једног Епископа: што инерцијом тродеценијског паратхејда у коме живе не вјерују да је „добри полицајац“ бољи од „лошег полицајца“.

О трач партији у којој главну улогу игра опет – не морамо погађати ко! – Вучић, па се у сновима причињава и „рахметли Милошевић“ не вриједи трошити ријечи. Иако свако од нас Срба има и те како шта да замјери и покојном Милошевићу и живом Вучићу, свакоме постаје јасно да у ноћним морама Друге породице они нису личности већ персонификације чак и минималног српства које се не да у ланце везати, макар у ланце квази-грађанског наратива. Они више нису личности од крви и меса, већ симболичке позиције које се нападају не би ли се њихове личне слабости приказале као довољан разлог да Срби одустану од српске позиције. Ефекат ће, међутим, бити различит: управо ово уништење дистанце између Вучића и „Вучића“ као другог имена за Србију на крају чини да Вучић као политичар у контексту његове демонизације постане императивно прихватљив и важан, упркос његовим личним па и политичким слабостима. Све остало из Ивановићеве пашквиле у домену је фризераја.

Можда убједљиво најнеукуснија премиса овог „уратка“ јесте претпоставка да Владика Јоаникије „жели“ да буде Митрополит. Ја лично то желим, свим срцем (и то не зато што је немогуће да неко изван Црне Горе може бити митрополит у Црној Гори, када је већ Ђедо био епископ у Банату него зато што је у питању наш најбољи епископ потребан за катедру са највише демонских напада).

Али свако ко зна Владику Јоаникија зна да се он са „жељама“ опростио када је дао монашке завјете. Да он само жели да се Богу моли, да служи Богу и роду, и то тако да је истински Бог онај кога свједочи Јоаникије а његов род – свако онај ко жели у исту Цркву са Јоаникијем. Иначе, знам владику Јоаникија: његово једино мјесто у коме би му било тешко да није јесте манастир. Било у Беранама, било на Цетињу или у Острогу.

Што се тиче политичких порука Бечићу и Абазовићу – оне су њима дате, па нека се замисле. Што се тиче оних упућених СПЦ од стране Друге фамилије, да знате, лијепо: не затежите уже превише. Не залећите се, ни медијски, ни како другачије. Да не би литија, ни ви не бисте били гдје сте. Светосавске су цркве видјеле много историје, не једну породицу допратиле и испратиле. Па будите себе мирни. Богу Божије, цару царево – да вас видим, јунаци, како ћете са царем.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

26 thoughts on “Муке по Другој фамилији

  1. Svu tu elitu u pokušaju, ima ko evidentira. Zbog zdravlja budućnosti koja je uvek izvesna.
    Zna se ko je škart roba, cena koštanja i kakav je profil kupaca.
    LjUDI i prava GOSPODA znaju oduvek, da
    Sve iz kuće ide.
    I u kuće im se vraća.

    24
    1
  2. Oce Darko hvala od srca! Mnogo smo se od izbora pomutili i vec duze vrijeme mislim da treba neko ovo sve da nam potanko rascivija. Kako mi izgleda, na kraju ce se odmotati samo. Vrijeme ce pokazati sta se dogodilo. Biti Srbin (i javno se izjasnjavati tako) oduvijek je znacilo izmedju ostalog imati konjske zivce, ali ovo je prevrsilo svaku mjeru vise. Ne mogu da nas se otarase pa pokusavaju na finjaka da obmanu narod. Samo naivan i onaj koji stvarno nista ne zna moze da im vjeruje (ovim gradjanskim, za komite pomenuh vec da,su beznadezni slucajevi).

    61
    2
  3. „Срби су једна духовна саборна заједница и наш идентитет је светосавски, нисмо ми Срби по рођењу.“

    39
    4
    1. Jesmo i po rođenju, jer Zavet (duhovna vertikala) je nadgradnja. Ili što Isus reče, ne živi čovek SAMO o hlebu, što znači da živi I O HLEBU.
      Dakle, Srbi su i narod (krvna zajednica), ali i jedna od dve Zavetne nacije u svetu.
      Trik je naših neprijatelja da nismo narod, jer se na taj način legalizuju svoje otpadništvo.

      31
      1
  4. DECENIJAMA SMO BILI IZLOŽENI IGRI IZMEĐU DVIJE VATRE (BJELAŠI-ZELENAŠI, PARTIZANI-ČETNICI, SRBI-CRNOGORCI….I KO ZNA KAKVE SVE GADOSTI ) I TO JE BIO SISTEM VLADANJA INTERESNE GRUPE KOJA JE SAMO NASTAVILA RANIJE METODE OD UDBE DO KRALJA NIKOLE — HUŠKANJA JEDNIH NA DRUGE , A SEBE PREDSTAVLJAJUĆI ZA ZLATNU SREDINU.MEĐUTIM SAD SE POJAVIO JEDAN SLOJ ( ALI NE SOJ )NAZOVI INTELEKTUALACA KOJI SE NAZIVAJU — GRAĐANSKA OPCIJA ( ZNAČI DA POSTOJI I SELJAČKA OPCIJA) I KOJA SEBI DAJE ZA PRAVO DA TRASIRA PUT I DRŽAVI A SADA I CRKVI.MEĐUTIM ONAJ KO VIDI NOVINARA IVANOVIĆA ( NJEGOVU PRIČU I DRŽANJE )ZNA DA OD GRADA ON MOŽE IMATI SAMO TO DA JE MOŽDA ROĐEN NA TERITORIJI NEKOG GRADA I NIŠTA VIŠE. OD GRAĐANSKOG NEMA AMA BAŠ NIŠTA. ALI IMA NEŠTO ŠTO MU NIKO NE MOŽE UZETI A ŠTO ON NE MOŽE IZGUBITI…A TO JE PROSTAKLUK ,NABIJEĐENOST I PRIMITIVIZAM KOJI SE NOSI OD ROĐENJA.

    42
    1
  5. Жељко Ивановић, Мехо Омеровић и Сенад Хаџифејзовић, генерација са Факултета политичких наука у Београду, а оно што их још више спаја, јесте љута мржња према Србима.
    Они који су са њима студирали, сведоче да су прва двојица, дакле Мехо и Жељко, бесомучно крали по београским самопослугама током студија, што је Мехо наставио и као посланик, а за Жекса немамо доказа да то и данас ради. Међутим ради нешто далеко горе и неморалније у смећу од колумни које с времена на време избљује по Вијестима.

    57
  6. Jedini ko je ispravno defibisai „gradjansi“ je Djelosaj i jedini njegova definicija je istinita.“gradjanski“ = crnogorski

    48
    1
  7. Управо тако, Ивановићу и перовићу не залијећите се…јер полако постајете исти као ртцг јавни вц-е!
    Оставите се срба и наше цркве, секташи распали…сорошевци буђави!

    93
    1
  8. Mudra, i Hriscanska poruka, ali zalud, onima kojima je upucena, Hriscanstvo, moral, obraz, i ljudskotina, nista ne znace.Zeljko Ivanovic je stvor koji je imun na sve ljudsko.

    87
    1
  9. Kod nas biti gradjanski orjentisan, ma sta taj apsurdni, ludjački izraz značio je jednako biti antisrbin. To je sinteza milogorsko sorosevskog gradjanizma, nekakva kvaziobjektivnost u ocjenama, egalitarizam, ali uvijek po srpskoj grbači, gnušanje nad religijom ( Boze moj, oni su svi „agnostici“), iako ne bas klasični satanizam valjda zbog poslednjih ostataka stida u sebi i pred ljudima, nazivanje naroda ruljom jer maše srpskom zastavom i slicne skorojevicke stvari poznate svima koji su imali priliku slušati dotičnog i njegovu flotu srbomrzaca, spodoba bez.boje, mirisa i ukusa, uhljebljenih u raznim nvo, proevropskim, atlantskim i ostalim institutima za mlacenje prazne slame. Nevolja nastaje kad neko kao ovaj slogirani guster pomisli da ima kapacitet za ucjenjivanje, cega naravno nema, jer narod, mi krezubi, siromasni, prljavi,ružni i zli litijasi se nismo plašili ni pendreka veselina veljovića i njegovih hordi, pa sigurno nećemo ni ove pometine kog Ceda Antic tako realno nazva milogorski Rupa Mrdok. Mi smo gusteru spremni za jos.jedan krug ako zatreba, a vi mislim da nemate kapaciteta jer potice iz istog izvora kao i milov.

    79
    2
  10. Sjajan osvrt. O drugoj familiji je puno rečeno, ali nikad dovoljno. Oni vedre i oblače na medijskom nebu Crne Gore, truju ovaj davno već zatrovani prostor svojim građanističkim ispljuvcimi i izlučevinama. A šta reći za notornog, nepismenog i neobrazovanog Željka Ivanovića čija medijska snaga i uticaj su obrnuto proporcijonalni njegovom talentu i karakteru. Tipicni soroševski izdanak i poluproizvod, jer proizvod sigurno nije, za to bi ipak morao biti kako tako dovršen. A pomenut je totalno nedovršen u svakom pogledu. Jos da se naglasi potreba izbjegavanja ovog glasila i njegovih novinara od strane pojedinih sveštenih lica,kako dotični ne bi nosili epitet popova druge familije.
    Sad mi nemojte objaviti komentar, ne bi vam bilo prvina.

    66
    2
  11. А наше попе „вијесташи“ из Цетињске Метропол(иј)е још се не наканише да реагују на напад на владику Јоаникија од сабајле!?!

    56
    3
  12. Текст Ако смо браћа и овај, показује колико дубоко познајете и осјећате свој народ. Боље него неки који овдје живе… али их муке српског народа не дотичу! Само пишите, да знамо да је стало нашој браћи!

    70
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy