МУП: Црна Гора спремна за обилне падавине

Када је ријеч о спремности Црне Горе да се суочи с пријетњама од поплава, надлежни кажу да имамо довољно капацитета. Постоје и Стратешки документи за ризик од поплава. Из невладиног сектора, међутим, упозоравају да Црна Гора што прије мора да схвати да треба да се бори против климатских промјена и суочи с еколошким катастрофама, наводи се у прилогу Јавног сервиса РТЦГ.

Иако је у налету обилиних падавина и циклона који је готово потопио Европу Црна Гора остала неповријеђена, надлежни су, кажу, приправни. Стратегија за борбу против поплава постоји – сада је, поручују, важно превентивно дјеловати – сваки ресор има своје задужење.

“За сада параметри које добијамо из Завода за хидрометрологију и сеизмологију показују да је то све у неким нормалним околностима. У суштини, превентивно дјеловање је предвиђено за Ресорно Министарство пољопривреде, тј. Управу за воде и они су дужни на основу тих њихових планова да праве те насипе и да рјешавају те проблеме”, каже директор Директората за заштиту и спашавање у МУП-у Миодраг Бешовић.

Ниво ријека и језера у земљи за сада не може да изазове веће проблеме, поручује струка. Воде у Албанији би могле, каже Бешовић, али за то је потребно још кише.

“Оно што имамо проблем са нашим сусједима, то јест Албанијом, са отварањем њихових хидрошких капацитета, и на основу тих параметра би могло да дође до неких проблема, али за сад немамо никаквих информација да би могло до тога да дође. Што се тиче опреме имамо ми на државном нивоу, имају локални нивои, имају Управа за воде, своје капацитете. Наравно, различито је то кад су у питању и бујичне поплаве и у равничарском дијелу и та опрема је различита”, истиче Бешовић.

Што прије Црна Гора прихвати да климатске промјене постоје, прије ће наћи начин да им стане на црту, поручују из невладиног сектора. Из Екопатраиотизма кажу да забрињава податак да је свега осам одсто популације свјесно да би климатске промјене у будућности могле да изазову огромне проблеме. Зато имају поруку за надлежне.

“Прије свега треба да се зустави експлоатација шљунка, да не дирамо ријеке, да не чачкамо мечку. Оне с разлогом постоје не на начин на који постоје у облицима, у којим постоје у дужини и количини у којој постоје и свако наше играње са природом нама дође на наплату”, каже Ивана Чогурић из Екопекопатриотизма.

Зато би, поручује Чогурићева, умјесто да гледамо у небо и корита ријека, требало да се позабавимо њиховом заштитом. Један од начина је, каже, и обраћање више пажње на поглавље 27 које се односи на животну средину и климатске промјене.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: