Мурино

Пише: Батрић Бабовић

Мурино је најкравија полимска ријеч. Прије 26 година изгубило је шест свјетова од стране НАТО бомбардера. Ни дан данас не знамо име пилота који је те свјетове послао у Христово наручје. Кад се ослика Храм Свете Параскеве указаће се оновремени мост у Мурину са душама Јулије, Мирослава, Оливере, Вукића, Милке и Манојла. Шестодневни низ крваве подчакорске саге о трајању српског народа. Од Принца Еугена до Гвозденог пука новог доба. Бројаници од распетих и распећа никад краја!

У нашој души на данашњи дан тече Лим из тог дана 26 година раније. То није реприза немилог догађаја већ сјеме за будуће вјекове. Сјеме слично ономе у Старом Грацку, Грделичкој клисури, распетом Косову са Метохијом и оно мало сјеме вјечности у Батајници. Сва та зрна крваве соли темељ су ријечи Мурино. Кров Мурина зове се Небо, а кровни покривач Царство Небеско. Још не наилазимо на мјесто гдје почива Страшни Суд нашег Мурина!

Ране су остале. Спомен чесма тече водама свих светиња на светијим водама Лима. Увијек остаје питање зашто? Коме или чему треба ово светилиште за стратиште? Питањима нема краја. Ћутање је једини одговор.

Истина чека својих пет минута. Злочин и казна не застаријевају. Не може дневна политика са колонијалним обрисима да натјера на заборав тог петка из далеке 1999.године. Три седмице после Великог петка и почетка крвавог кошарског боја. Метафизичка подударања израњају из дубина Лима, из сваког камена срушеног моста који је најјачи метохијски везник. На тај дан плаче и Велика. Без Килика и Јулите давне 1944.године. То је велика тајна за сва будућа покољења!

Неман је отворила своје жвале давне 1999.године. Ништа се не прича о историји и ратовима деведесетих година. Чекићају се сјећања и осјећања да жртва није важна и да агресори нису битни. Они сада постају наши стратешки партнери. Говори се да Мурино није Кошаре, да Пећ није Србија. Генералштабна зграда треба да постане историја без ријечи Живојина Мишића. Много порука које треба дешифровати а да не буде прекасно!

Октоих муринског страдања чека Литургију. Три дана послије Томине недеље и два дана након Побусаног понедељка. Свих 19 година у раздобљима славља Васкрсења Христовог. На дан свештеномученика Симеона епископа Персијског, светог Акакија епископа Мелитинског и свих светих придодаће Господ у њему знани час ниску од шест светих становника небеског Мурина. Страдање које постаје надање.
Господ је близу за оне коју знају да чекају!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: