Мурино је симбол Хитлеровског убијања ученика основне школе!

Пише: Радко Гарчевић

Сваког пролећа на данашњи дан буди се нека туга у нашем крају!

Поврате се сјећања на далеку 1999. годину и 30 април у сјећању многих се врати зебња сваког пута када се зачује звук сирене за узбуну, сјетимо се тужних тренутака како се борило да би се спасла породица од “хуманитарних” НАТО зликоваца и њиховог Милосрдног Анђела који је иза себе остављао само жртве. Сјетимо се највеће моралне катастрофе у протеклих 20 вјекова.

Вандалски чин, још један у низу из безумног и рушилачког погрома који по трећи пут у овом вијеку хорде свјетског зла спроводе против православног и вјерујућег народа.
Безбројна јата смртоносних Нато птичурина закривала су небо изнад Мурине сијући смрт и разарања. Истовремено је са тутњавом мотора и грмљавином експлозија водила најподлија медијска пропаганда из медијских пећина да су Срби криви не само за сва зла несрећне Југославије него малтене и за сва зла ового свијета.

Помахнитале НАТО звијери под диригентском палицом најозлоглашенијих свјетских убица Била Клинтона, Тонија Блера, Веслија Кларка и њиховог слуге Хавијера Солане обрушиле су се на малену варошицу Мурину.

– Мурино је симбол Хитлеровског убијања ученика основне школе Мирослава Кнежевића, Оливере Јоксимовић и Јулије Брудар (моје школске другарице изп разреда). Осим њих у том звјерском чину живот су игубили радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић.

Вашингтонска марионета Кофи Анан смушено је и конфузно покушавао да оправда зликовачку акцију усијане вашингтонске главе на челу са лудим саксофонистом Адолфом Билом Клинтоном.

Геноцид над Мурином представља једну од најмрачнијих страница европске историје. Данас, 22 годину касније, знамо колико су страшан злочин починили над нама. Ако желимо да исписујемо светлију будућност, не смијемо да заборавимо прошлост и све жртве. Морамо да признамо патње преживјелих и породица жртава. Њихову борбу за правду Црна Гора мора да постави као свој циљ.