Мушутиште (Метохија): Литургија под рафалима

„Дошли смо овдје јер се не одричемо традиције, вјере, отаџбине. Овдје смо јер је ово наша земља, овдје су наше куће, рушевине наших огњишта, остаци уништених цркава. Овдје су наши животи, наша историја, прошлост, будућност. Ту смо да бисмо дојучерашње комшије Албанце погледали у очи и још једном им поручили да се завичаја не одричемо, и да ћемо се вратити много прије него што се они надају“.

Ово је порука седамдесетак расељених Срба из села Мушутиште у општини Сува Река, на Космету, који су организовано и ове године дошли на славу манастира Свете Тројице у свом окупираном завичају, гдје данас нема ниједног њиховог сународника. Обезбјеђивала их је тзв. Косовска полиција, уз асистирање КФОР-а, а литургија коју је служио јеромонах Петар Ројевић из манастира Високи Дечани, „зачињена“ је рафалном паљбом Албанаца.

Огласили су се тако, колико да ставе до знања расељеним комшијама шта намјеравају да ураде уколико би се вратили, али и да на тај начин, у свом препознатиљивом маниру пожеле „добродошлицу“ Србима из Мушутишта.

„Ништа ново. Пуцали су и свих ранијих година када бисмо долазили да на рушевинама манастира, који су они сравнили са земљом, прославимо крсно име села.Да смо се уплашили не бисмо поново дошли. И ми смо добро наоружани, али вјером у Бога и Свету Тројицу, па се немамо чега плашити. Јадне су и ситне те душе којима је у мислима само отимачина туђег и рушење светиња“, каже 33-годишњи Драган Максимовић из Мушутишта, који годинама већ живи у Подгорици и, како каже, непрестано мисли на повратак у родни крај. Прије или касније, додаје он, ми ћемо се вратити на своје, а они који руше православне цркве и домове и прекопавају гробља, тешко да ће нас тамо сачекати кад слобода дође.

Драганов дјед по мајци Душан Живковић (80) стигао је у Мушутиште након петнаест година од прогона, и то из Лазаревца, гдје живи у расељеништву од 1999 године , када је НАТО окупирао Космет. Године му нису представљале препреку да три километра пјешачи неприступачним макадамским путем да би дошао до узвишења на коме се налазе остаци манастира, гдје су се овдашњи Срби одувијек окупљали. Са Душаном су стигли и његов син Јефта, те ћерке Веселинка и Весна. Домаћин славе био је Милорад Арсић, а колач за наредну годину преузео је млади Лазар Лазић, унук Душана Арсића. Литургији и сабору у Мушутишту присуствовао је и начелник Призренског управног округа Владе Србије Јовица Будурић и представници привременог органа српске владе за општину Сува Река.

Непосредно пред последњи рат у јужној српској покрајини у манастиру Свете Тројице је живјело и Богу се молило осам монахиња, руковођених игуманијом Катарином Вујасин. Сестринство манастира и српско становништво села Мушутишта напустили су овај крај 12. јуна 1999. године, како би се заштитили од албанских напада. Након упада терориста ОВК запаљено је цијело село са древним храмом Богородице Одигитрије из 1315. године, а потом и сам манастир са храмом Св. Тројице.

Следеће године навршава се 700 година откако је изграђен храм Богородице Одигитрије у Мушутишту. Расељени Срби и Епархија рашко-призренска СПЦ планирају организацију великог сабора тим поводом 28. августа 2015. године на рушевинама цркве.

„Биће то уједно и прилика да својим масовним доласком покажемо колико нам је заиста стало до повратка у једно од највећих косметских села“, каже Драган Максимовић, који је у родно Мушутиште стигао у друштву познатог подгоричког антиНАТО активисте Гојка Раичевића и Маринка Лугоње, бившег официра ВЈ и признатог графичког дизајнера из Ваљева.

Срушено свих 16 цркава и два манастира

Мјесна заједница Мушутиште са истоименим селом и и засеоцима Коваче, Деловце, Драгиће, Батиће и Црквена Махала, гдје је живјело око двије хиљаде Срба, имало је 16 православних цркава, један манастир и двије испоснице. Од тога је 14 цркава је било активно и у њима се обављала служба. Албански терористи и екстремисти су све ове храмове сравнили са земљом. Од манастира Свете Тројице из 14 вијека на брду у подножју планине Русеница остао је само звоник који свједочи о историји овог краја, некада насељеног искључиво српским живљем.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: