Музеј Валтера у Сарајеву: Комунистичко-муслиманске преваре

Пише: Никола Васојевић

У Сарајеву ће ускоро бити отворен први филмски музеј посвећен филму „Валтер брани Сарајево“, комунистичком остварењу из друге половине прошлога вијека. У њему ће се налазити реквизити, постери глумаца, али и литература о том филму. Аутор тог пројекта је Јасмин Дураковић, а он истиче да је „Валтер брани Сарајево“ много више од филма.

У праву је Јасмин. Комунистички Валтер стварно је много више од филма, а посебно се у томе истиче његова идеолошка порука која је темељ стварања муслимана као посебног народа. Истина, има ту једна грешкица, коју Јасмин не примјећује или неће да примјети. А то је да су његови комунисти преузели Валтера из једне друге идеологије и претворили га у свог јунака. Јасмина и остале комунисте то не интересује, јер је за њих комунистичка слика свијета дата једном за свагда, али на њихову жалост има и оних којима комунисти нијесу више бог и батина и који су дошли до података који говоре нешто друго о Валтеру. 

У Другом свјетском рату постојала су два Валтера: Владимир Перић Валтер, комуниста, и потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник.

Први Валтер је послије рата проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је 2000. године објавио Субнор Србије.

Према немачким документима постојао је само један Валтер, а то је био потпуковник Тодоровић. Штавише, једна од највећих акција Гестапоа на Балкану баш тако се и звала. И данас се документа о томе чувају у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо). Тај фонд, као и сву осталу причу о потпуковнику Тодоровићу, званична политика у Србији и данас прећуткује, а да и не говоримо о овој данашњој из Сарајева.

Жарко Тодоровић је рођен у Београду. Завршио је 51. класу Војне академије. Током 1941.год оснива мрежу београдских четничких илегалаца и постаје ноћна мора за Немце. Захваљујућу потпуковнику Тодоровићу током рата у Београду је било преко 5.000 четничких илегалаца.

Операција Гестапоа “Валтер“ изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца. О хапшењу потпуковника Тодоровића Дражи је јавио генерал Трифуновић, 2. априла: “За Валтера потврђено да је ухваћен… Београд потпуно укочен за рад. Курири не могу ни везу да ухвате са нашим људима. Притисак велики. На терену исто. Продужавам рад с ким се и колико се може.“

Потпуковник Тодоровић је успео да побегне агентима Гестапоа и то у Загребу, гдје су га спровели како би открио Дражине илегалце и обавјештајце и у том граду. Поново је ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Маутхаузен.

Тамо је био мучен, али је преживео тортуру. Послије рата је био пуковник француске армије, па високи чиновник француске владе. Комунисти су тражили његово изручење како би био осуђен као народни непријатељ, издајник и ратни  злочинац. Француска влада је одбила захтјев комунистичке и Брозове Владе.

Умро је Паризу, у дубокој старости. Као и друге четничке официре који су преживели рат, па и све оне који су преживели Маутхаузен, комунисти су и потпуковника Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца. Ипак, то није била препрека да његове обавјештајне и герилске акције у Београду искористе за сценарио филма “Валтер брани Сарајево“.

Надам се да ће Јасмин ово прочитати. И ма колико то било апсурдно мислим да би након тога био много здравији него што је. И сумња, драги Јасмине, у оно што су нам комунисти верглали пола вијека ослобађа дух и оштри апарат разума и слободног мишљења. Ваљда ћеш и ти прихватити да Валтеру није мјесто у Сарајеву, него у Београду, и да се не ваља китити туђим перјем, па ма колико оно било ружичасто на први поглед.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: