Музи: Судбоносна бјеше нека радост погазити завјете и част и безумном срцу моме сладост – ова горка, као пелен, страст
Музи
У песмама твојим тајним има
судбоносна о пропасти вест.
Има клетве и у заветима,
а и среће коју нећу свест.
Ту и нека снага мами, врела,
да сам готов рећи душом свом
ко анђеле да си озго свела,
заволећ’ их лепотом и сном…
И када се смејеш убеђењу,
тад над тобом сине и засја
онај бледи, у пурпурном врењу,
круг који сам некад вид’о ја.
Зла ил’ добра? – Сва си ту – улудо
не прича о теби стар и млад.
Сва си другом и Муза и чудо.
А мени си – мучење и ад.
Не знам зашто, сред сванућа светих,
кад не беше ни снаге ни сна,
не пропадох, већ лик твој приметих
и драж твоју иско сам са дна?
О, што нисмо ми душмани кивни,
и зашто ми даде цветни рај,
те ливаде, свод звездан и дивни –
и сву клетву лепоте, и сјај?
Лукавији од северне ноћи,
и јачи од ајских вина сви’,
од љубави циганске и моћи –
беше краћи твој загрљај зли.
Судбоносна беше нека радост
погазити завете и част,
и безумном срцу моме сладост –
ова горка, као пелен, страст…
*
Александар Блок
Прочитајте још:
Шта име моје за те значи? Умријеће оно к´о шум вала што тужно мије туђа жала
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: