Да људска несавесност, али и бахатост не познају границе доказ је и недавно изграђен дрвени видиковац на јединственом археолошком налазишту из доба неолита Бело брдо у Винчи. На том месту комшија је подигао летњи вењак са кога пуца поглед на Дунав. На овај његов потез реаговали су надлежни и наложили му да објекат уклони, али он то није учинио. Сада је овај предмет у рукама републичке грађевинске инспекције.

– Пре десетак дана је комшија, који бесправно живи на простору археолошког локалитета, изградио један поприлично велики дрвени летњиковац. Јесте да је реч о такозваном монтажно-демонтажном објекту, али он овде не сме да буде. Овај простор је експроприсан још шездесетих година, мештани су исплаћени, али је упркос томе кућа овог човека и неколико комшија остала на локалитету налазишта. Пошто смо ми институција која се бави прикупљањем археолошких налаза, заштитом и њиховим представљањем, није наше да над неким примењујемо неке репресивне мере и зато смо се обратили надлежним институцијама – прича Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

После њихове пријаве одмах је реаговао Републички завод за заштиту споменика културе у чијој је надлежности археолошко налазиште као споменик културе од изузетног значаја за нашу земљу.

– Они су већ сутрадан изашли на терен и наложили човеку који је изградио летњиковац да га уклони, односно да тај простор врати у првобитно стање. Он се, нажалост, није ни осврнуо на тај налог. Напротив, од своје куће до летњиковца развукао је струјни кабл, осветлио овај простор, декорисао га не хајући за решење које је добио. У овом тренутку се предмет налази код Републичке грађевинске инспекције и ми очекујемо да се предузму неки кораци – истиче Медаковићева.

Археолошко налазиште Бело брдо се низ година пустоши и разара на различите начине. Примера ради, прошле године један од комшија је воду из базена директно изручио на локалитет.

– За очување овог налазишта боримо са несавесним грађанима из нашег града, а не са неким туђинцима који ово не разумеју. Више година уназад овде бесправно ничу различите грађевине, стамбене и пословне. На обалоутврди имате низ дивље изграђених угоститељских објеката, кафића, башта који, осим што су естетско ругло, нарушавају подручје од посебног значаја за земљу. Један од великих проблема је и тај што се земљиште и археолошки слојеви уништавају и отпадним водама и канализацијом која из кућа отиче директно на археолошки локалитет. Ерозија тла је видљива, што ми примећујемо готово свакодневно, а резултат је деловања тих отпадних вода – каже Медаковићева.

Она истиче да јој је највише жао што морају да се предузимају репресивне мере, што неко мора да се моли да не нарушава овако значајно неолитско налазиште.

– Оно нема више само национални значај, оно је наднационалног карактера. Уместо да смо поносни и привилеговани што имамо локалитет где су људи живели пре седам хиљада година, ми се суочавамо са тим да не можемо да га обранимо од најближих, од суседа. Изградња овог летњиковца само је кап у мору објеката који се налазе на месту где не треба да буду – напомиње она.

Правно гледано, на овом простору не сме да се зида ништа, а камоли да ту буду куће, кафићи, летњиковци…

– Влада Републике Србије прошле године донела је решење и прогласила овај локалитет за подручје посебне намене, а наш музеј је од аустријске банке добио велику донацију у вези са промоцијом неолитске културе и винчанског наслеђа. Сада се предузимају сви кораци да се то подручје опорави и сачува. Тренутно се ради на изради техничке документације на санацији клизишта – истиче Медаковићева.

Недавно је и Секретаријат за привреду у сарадњу са Музејом поставио пристан тако да се локалитету може прићи са реке. У плану је да се већ у јуну, када се ситуација са вирусом корона смири, организују туристичке посете овом изузетном месту о коме се прича на свим светским археолошким катедрама.

Ваљда ће дотле и несавесни комшија схватити да му за уживање у погледу није потребан летњиковац. Довољна је и обична баштенска столица.

Налазиште старо више од сто година

Као место где има налаза из далеке прошлости Винча је први пут споменута још 1893. године на састанку Српског геолошког друштва када је о њој говорио Јован Жујовић. Три године касније, када су светло дана угледали и предмети са овог места, било је јасно да је овде налазиште из праисторије.

Прва методолошки утемељена истраживања предузео је професор Милоје Васић 1908. године. Пошто није било довољно средстава за систематско истраживање, радови су били успорени. Захваљујући Фјодору Успенском, директору Руског археолошког института, британском археологу сер Џону Линтону Мајерсу и власнику бирмингенске новинске куће сер Чарлсу Хајду, средства су обезбеђена и ископавања су настављена до 1934. године.

Обимнији радови почели су крајем седамдесетих година прошлог века када је у посао укључен и Музеј града Београда. Иако ископавања трају врше више од сто година, истраживања ни данас нису близу краја.

Планирана изградња музејске зграде

Пошто на Белом брду не постоји музејски објекат у коме би била смештена богата збирка са овог локалитета, откривени предмети налазе се у неколико установа – Музеју града Београда, Народном музеју и Институту за археологију.

– Планирана је комплетна санација комплекса, изградња музејске зграде и архео-парка око целог простора да би се на што бољи начин презентовали пронађени предмети. Очекујемо да би то могло да се заврши у наредне три године – рекла је Јелена Медаковић.

Археолошко налазиште у Винчи простире се у ширем појасу на око 30 хектара, док је под зоном уже примарне заштите 12 хектара.

Политика

Прочитајте ЈОШ:

У Дивчибарама чак 50% више туриста него прошле године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: