На Барском љетпопису промовисан роман “Силенцио“ Владимира Вујовића

Млади Баранин Владимир Вујовић промовисао је на платоу „Књажеве баште”, у оквиру књижевног програма „Басрког љетописа”, свој први роман “Силенцио“, објављен прошле године у оквиру угледне едиције “Прва књига” Матице српске. Својим првијенцем Вујовић је успио да уђе у ужи избор за НИН-ову награду. Са њим је о књизи на промоцији разговарала модераторка Владислава Гордић Петковић.

“Силенцио” је прича о једном од највећих шахиста свијета, реконструисана и домаштана биографија каприциозно генијалног, и генијално каприциозног Бобија Фишера, допуњена фантастичким суочавањем протагонисте са својим симболичким творцем. У фокусу приче је његов повратнички меч из 1992. године против Бориса Спаског, на који се чекало двије деценије, и који је коначно организован на Светом Стефану и у Београду. Ипак, ово није само биографска прича о једном шахисти.

– Увијек писац мора да буде свјестан одговорности коју има када пише о историјским личностима. Наравно, ово је роман и треба га посматрати као такав, дакле, постоји безброј других књига које људи могу читати уколико их занима чиста фактографија или шаховски аспект Бобијевог живота. О томе су, на крају крајева, многи други писали боље од мене. Ово је роман који говори о његовом животу и његовом повратничком мечу. Такође, говори и о контексту у коме се тај меч одигравао. Било ми је важно, на првом мјесту, да објасним себи нека дешавања тада, јер осјећам да су те године дефинисале судбину моје генерације – казао је Вујовић, коме је стога одговарала перспектива неког ко је у тој ситуацији странац, и ко све посматра са дистанце, као што је то тада могао Американац Фишер.

У даљој перспективи, „Силенцио” постаје и прича о шаху као слици или начину живота. Роман сугерише на ову игру као „хипертрофију самоће”, као смисао свега.

– Шах је једно феноменално симболичко поље. Као игра је толико захвалан за књижевну обраду, да сам морао да водим рачуна да не претјерам са неком превеликом симболиком, или са стереотипима који су већ више пута виђени у књижевности и на филму – додао је аутор.

Назив романа сугерише на тишину потребну за шах, тишину која сабира све, и тишину која симболизује Фишерову апсурдну и одвојеност и присутност у односу на публику која прати његове мечеве, тишину и самоћу која је, као и за шах, потребна и да би се писало и стварало.

Владимир Вујовић је рођен 1991. године у Бару. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 2016. године. Кратке приче објављивао је у часописима “Повеља” и “Логос”. На конкурсу “Вранац 2015”, његова прича „Пилот живот” уврштена је међу двадесет најбољих. Током 2015/16. године похађао је радионицу креативног писања код Владимира Арсенића и Срђана Срдића. Живи и ради у Бару.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: