На данашњи дан – 1. октобар

1684. Умро француски писац Пјер Корнеј, један од најзначајнијих представника француске класичне трагедије.

1754. Рођен Павле I Петрович Романов, руски цар, син и наследник Катарине Велике. Из страха од продора идеја Француске револуције владавину штитио репресијом и терором, а 1798. приступио „Другој коалицији“, са Енглеском и Аустријом, против Наполеона. Убијен 1801. у завери дворских официра.

1878. У Нишу отворена прва гимназија, у прву школску годину уписано 49 ученика.

1892. Рођена српска књижевница и класични филолог Аница Савић Ребац, професор Универзитета у Београду.

1904. Рођен амерички пијаниста руског порекла Владимир Хоровиц, један од највећих мајстора клавира у историји музике. СССР напустио 1925, а када се први пут вратио у СССР 1986. доживео тријумф на концертима у Москви и Лењинграду.

1910. Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство.

1914. Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.

1918. Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака.

1924. Радио Београд почео да емитује програм. У експерименталним емисијама инжењери Михајло Симић и Добривоје Петровић са предајника у Раковици емитовали и концерте уз учешће певача Београдске опере. У знак сећања на прво емитовање, 1. октобар установљен као дан Радио-телевизије Србије.

1926. У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу.

1928. У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде.

1938. Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Великом Британијом и Француском.

1943. Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ.

1946. Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине поцињене у Другом светском рату. На смрт осуђно њих 12, три добиладоживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година.

1949. У Пекингу проглашена Народна Република Кина на челу с Мао Цедунгом. За првог премијера и министра спољних послова постављен Чу Енлај.

1957. Умро српски биолог и физиолог Иван Ђаја, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности, који је истраживањима физиологије дубоко охлађеног организма стекао светски реноме.

1979. Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами.

1982. Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита.

1988. Умро српски филмски глумац Павле Вујисић, који се прославио у многобројним филмовима и телевизијским серијама.

1988. Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза.

1989. Данска прва у свету дозволила брак хомосексуалаца.

1996. Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни.

1997. Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику.

1999. У Београду у 78. години умро доајен београдске оперске сцене, првак Опере Народног позоришта Мирослав Чангаловић.

1999. Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана.

2000. Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: