ИН4С

ИН4С портал

На данашњи дан 1261. ослобођен Цариград и поново постао престоница Византије

1 min read

Улазак Крсташа у Цариград - Ежен Делакроа

На данашњи дан, 15. августа 1261. године Михаило VIII Палеолог ослободио је Цариград и поново га прогласио пријестоницом Византије.
Цариград су 1204. године освојили крсташи, спалили га, опљачкали и прогласили га пријестоницом Латинског царства, а пријестоница Византије премjештена је у Никеју (Никејско царство). Никејско царство је једна од држава насталих након крсташког освајања Цариграда 1204. године. Као и остале државе на територији Византијског царства, владари Никејског царства су себе проглашавали за наследнике византијских царева. Након пада Цариграда у руке крсташа остаци Византије оснивају у Малој Азији државу са центром у Никеји као законитог наследника Византијског царства. У борбама са осталим државама насталим на рушевинама Византије, Никејско царство је оснажило. Јован III Дука наставља успjешне ратове са сусjедима, припојивши својим земљама Солун, након битке на Клокотници. За његове владавине Никејско царство постаје најјача држава у Малој Азији и једини озбиљни кандидат за обнову Византије. Послије смрти Јована III, на пријесто ступа његов син Теодор II Ласкарис, чија се, кратка, али успјешна, владавина окончава 1258. године. Његовом малољетном сину Јовану IV Ласкарису за савладара бива одређен Михајло Палеолог, византијски велможа. Михајло малољетног цара ослијепљује и већ 1259. године приграбљује сву власт за себе. Двије године касније он у савезу са Ђеновљанима осваја на препад Цариград и обнавља Византију.

Овај догађај представља крај Никејског царства и почетак тзв. Обновљене Византије и владавине њене последње династије (Палеолога) која је владала Царством до његовог краја 1453. године када је последњи византијски цар Константин Драгаш погинуо бранећи Цариград. Двор никејске државе користио је израз Хелени умјесто ранијих Римљана за описивање свог грчког становништва. Савременици су преферирали употребу Хелена или придјев Хеленски за Никејско царство. Стога је цар Теодор I Ласкарис замијенио термине Римљани и Грци термином Хелени. Цар Теодор II Ласкарис описује своје краљевство као нова Хеленија. Патријарх Германос II је користио у званичној кореспонденцији са западним свијетом термин Грци за описивање локалне популације и Царство Грка као име државе. Током тог периода постојала је усаглашена етничка грчка иницијатива за самоидентификацију. Године 1219. Свети Сава је од Васељенског патријарха Манојла I, који је столовао у Никеји, добио аутокефалност Српске цркве са статусом архиепископије.

Светигора

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *