На данашњи дан 1459. Турци су заузели последње упориште српске средњовјековне државе

На данашњи дан, 20. јуна 1459. године Турци су заузели утврђени град Смедерево, последње упориште српске средњовјековне државе, чиме је она и формално изгубила самосталност и потпала под власт Османлијског царства.

Друга средњевјековна српска пријестоница на обали Дунава било је Смедерево. Када, послије смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурђе Бранковић није могао остати у Београду који су преузели Мађари, он је саградио нову пријестоницу у Смедереву.

Мјесто је изабрао што даље од Турака, а са ослонцем на Дунав и границу Угарске. Ту је равница те је саграђен „водени град”, опкољен Дунавом и Језавом, а са треће стране прокопан је широк ров са водом. То је завршено од 1428. до 1430. године, како се види из великог натписа изведеног опекама на једној кули унутрашњег (малог) града.

Смедеревски град био је (када се изузму утврђене вароши) једна од највећих средњевјековних тврђава у Европи. Мада је XV вијек већ увелико вријеме ватреног оружја и мада то оружје Срби, а нарочито Турци, већ увелико употребљавају – Смедерево град је ипак конципиран као град саграђен за борбу и одбрану хладним оружјем. Топовских мјеста нема, сем ако топови нијесу били постављени само на платформама високих кула – али то су могла бити само мања оруђа. На једној од кула смедеревског Малог града налази се опекама узидан велики натпис који свједочи о години изградње утврђења. Ова кула је због крста озиданог изнад натписа у народу још позната као „Крстата кула” или кула „Крстача”. У оригиналу текст гласи: „Христу Богу благовјерни деспот Ђурађ, господин Србљем и поморју зетском. Наредбом његовом сазида се овај град у години 1430″.

Овај натпис импозантних димензија – историјски раритет – широк је 10,5 метара, док је висина слова 35 цм.

Постоје градови који су својим развојем кроз историју постајали пријестонице, и они други који су грађени да буду пријестонице. Као што је Смедерево. Последња српска средњевјековна пријестоница, последњи покушај да сачувамо славну српску средњевјековну државу. Водени град, највећа равничарска тврђава у Европи, капија између запада и истока, највећи српски градитељски подухват, све су то епитети који красе Смедерево. Још само у Смедереву се могу видјети остаци последњег српског средњевјековног двора, и само још у Смедереву могу се осјетити како је ренесанса дотакла Србију. Прекасно. Коначним падом последњег српског главног града, Смедерева, у Османлијске руке 1459. године, гаси се српска држава. Остали су прозори Ђурђевог двора да привуку погледе као што су привлачили погледе многих Европљана у XV вијеку, да виде чудо – стакло на прозорима. Не било какво. Најскупоцјеније. Са чувеног венецијанског острва Мурано. И само још ту још увијек може се чути како је српски деспот правећи себи камене куле за одбрану направио и акустичан двор у коме ће уживати у музици свог дворског композитора Кир Стефана Србина. И не само он и његова дворска свита, већ и многе европске крунисане главе које су долазиле у Смедерево. Да тргују, преговарају, обећавају српском деспоту да ће помоћи Србима у одбрани од Отоманске империје, али и да се помоле над моштима Светог Луке, једног од четворице Јеванђелиста, првог иконописца и љекара, који је свој загробни мир једно вријеме налазио управо у Смедереву. Остали су и темељи цркве унутар тврђаве да свjедоче о тим временима.

Тако још само у Смедереву може се видјети дуд стар преко 300 година, испод чије крошње је Карађорђе преузео кључеве града од турског заповjедника 1805. године. Окупљеном народу је рекао: Настављамо гдје смо стали, Смедерево је било последњи српски главни град и биће први главни град у ослобођеној Србији. И заиста, дан данас у Смедереву може се видјети спомен плоча на кући у којој је столовала прва српска влада – Правутељствујушћи Совјет, од 1805. до 1807. године. Даље кроз историју Обреновићи обиљежавају овај град поново уносећи у њега дах Европе. Зидају се црква, начелства и суд, уређује градски трг, да буде баш као у Европи.

Како је одвајкада имало важан стратешки значај, Смедерево је у Првом свјетском рату, два пута нападано од моћних аустроугарских и њемачких снага. Други свјетски рат доноси Смедереву највећа разарања у историји. Наредбом окупационих власти, Смедеревска тврђава је одређена за смјештај остатака војне силе Краљевине Југославије. У тврђаву је са свих страна довожено на тоне сандука муниције, граната, барута, експлозива, буради мазута, бензина, нафте. Јуна 1941. године одлетјело је у ваздух складиште експлозива у Ђурђевој тврђави. У једном трену живот је изгубило 2500 људи а двоструко више је рањено. За само неколико секунди, трећина смедеревских кућа је срушена. Највећа равничарска тврђава у Европи претрпјела је огромна оштећења.

Приредио Миомир Ђуришић, Митрополија 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: