ИН4С

ИН4С портал

На данашњи дан рођена Десанка Максимовић

1 min read
Чувши за стријељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, пјесникиња је написала једну од својих најпознатијих пјесама „Крвава бајка“
Opomena, Desanka

Десанка Максимовић

На данашњи дан, 16. маја 1898. године, на свијет је дошла пјесникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и умjетности.

Десанкина топла, сензибилна, непосредна и музикална поезија одликује се родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду.

Десанка Максимовић је била пјесник, приповједач, романсијер, писац за дјецу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.

Објавила је око педесет књига поезије, пјесама и прозе за дјецу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве пјесме је објавила 1920. године у часопису „Мисао“.

Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осјећајна. Неке од њених најпопуларнијих пјесама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и „Покошена ливада“.

Чувши за стријељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, пјесникиња је написала једну од својих најпознатијих пјесама „Крвава бајка“ – пјесму која свједочи о терору окупатора над недужним народом у Другом свјетском рату. Пјесма је објављена тек после рата, наводи Национална географија Србије.

Дјела: збирке пјесама „Песме“, „Зелени витез“, „Песник и завичај“, „Отаџбино, ту сам“, „Мирис земље“, „Немам више времена“, „Песме из Норвешке“, „Летопис Перунових потомака“, „Ничија земља“, „Слово о љубави“, приче „Лудило срца“, романи „Отворен прозор“, „Не заборавити“, роман за дјецу „Прадевојчица“, збирка бајки и прозе у стиху „Орашчићи палчићи“, путопис „Снимци из Швајцарске“.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “На данашњи дан рођена Десанка Максимовић

    1. MI ZIVIMO SA NJENIM PESMAMA.
      NJEN, IZUZETNO VELIKI STVARALAČKI
      OPUS, JE NAŠE BOGASTVO.
      U SVAKOJ SITUACIJI I ZIVOTNOM
      DOBU – DESANKA.
      PRIVATNO I NACIONALNO.
      Mnogo puta sam morala – uvek iznova
      da trazim ohrabrenje za nas, kao narod
      (Balkanac, Krvava Bajka…),
      za svoje nade, tuge , samoce
      (Ne nemoj mi prići, Ozdravljenje,
      i mnoge druge o tajnama duse i pokošene
      trave )
      Odlika Velikog Pesnika – uvek mu se vraćaš

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy