На данашњи дан 1773. убијен је лажни цар Шћепан Мали

Познат као лажни цар Шћепан Мали, који је 1766. збацио с власти црногорског митрополита Саву уз помоћ пећког патријарха Василија Бркића, лажни цар Шћепан Мали је успио да се наметне Црној Гори за господара.

Представљао се као руски цар Петар III, кога је 1762. с престола уклонила његова супруга Катарина II.

Репресивним мјерама сузбио је крвну освету, настојао је да искоријени пљачку и отимачину, увео је суд, градио путеве и почео попис становништва.

Цар Петар III је свргнут и убијен 1762. у дворској завјери коју је предводила његова супруга, царица Катарина II Велика. Донски козак Пугачов, који је подигао буну 1773, такође се прогласио Петром III.

У то доба Црном Гором влада остарјели владика Сава Петровић Његош (1735 — 1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани, склапа привремене савезе са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе и ослања се на свештенство у унутрашњој политици.

Након смрти његовог сувладара Василија Петровића Његоша (1750 — 1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи.

На свенародном збору на Цетињу 17. октобра 1767. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко вријеме таздваја световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће Петровић-Његош.

За вријеме његове владавине, септембра 1768. године одиграла це битка у Остружском кланцу. Турци су успјели да натјерају Црногорце на бјежанију али нијесу успјели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану.

Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су Његошу као подлога за пјесничко дјело „Лажни цар Шћепан Мали“.

Његош описује владавину Шћепана Малог у Црној Гори који се лажно представљао као руски цар Петар III Романов. Кроз ироничну представу историјске свакодневнице приказан је однос народа и црногорских великаша према њему, као и пометња коју је појава Шћепана Малог изазвала код руских и турских власти.

Лажног цара Шћепана Малог убио је саучесник у тражењу Пријмовог, тројанског блага, које је било смјештено негдје у Црмници. Саучесник Станко Поликарпа заклао га је бритвом, јер је лажни цар Шћепан Мали био слијеп последњих дана живота.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: