На данашњи дан 1806. рођен је Јован Стерија Поповић

Јован Стерија Поповић (или Јован Поповић Стеријин) је рођен 13. јануара 1806. Основну и средњу школу похађао је у Вршцу, Темишвару и Пешти, а права у Кежмароку.

Поповић је своју књижевну дјелатност започео стиховима, испјеваним у славу грчких народних јунака. Његов отац је био Грк, и у младости се интересовао о грчким устаницима.

Као младић, угледао се на Милована Видаковића, и пише роман „Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида“. Као и Видаковић, који му је био узор, тако и он покушава да туђу грађу пренесе у оквир српске прошлости. Касније је у једном свом сатиричном спису „Роман без романа“ исмејао такав начин рада, оштро напао плачевне и фантастичне романе Милована Видаковића и његових подражавалаца и проповједао књижевност која трезвеније и озбиљније гледа на живот.

Његови први драмски покушаји су пјесме: „Невиност“ или „Светислав и Милева“, „Милош Обилић“ и „Наход Симеон“. Касније ствара боље и снажније историјске драме, не много књижевне, али које су одговарале укусу и схватањима тадашње родољубиве српске публике. То су трагедије: „Смрт Стефана Дечанског“, „Владислав“, „Скендербег“, „Лахан“ (са предметом из бугарске историје), позоришни комад „Ајдуци“, врло популаран, израђен по народној пјесми, и још неколико пригодних комада.

Иако се сматра оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф, јер се ту тек с успјехом огледао његов књижевни талент.

Прва му је комедија „Лажа и паралажа“, затим „Тврдица“, „Покондирена тиква“ (према којој је 1956. године Миховил Логар компоновао оперу ) и „Зла жена“, све комедије карактера. Од комедија су најбоље: „Женидба и удадба“, „Кир Јања“, „Родољупци“ и „Београд некад и сад“.

Поред тога, написао је и неколико позоришних игара мањег значаја, шаљиве или сатиричне садржине. Као драмски писац, Стерија припада групи сентименталиста, и своја дјела ствара под импресијом Семјуела Ричардсона, познатог писца грађанских романа. У његовим дјелима значајно мјесто заузимају одлике попут култа осјећања и природе, идеализација живота, пријатељство и љубав.

У комедији, он је надмашио све оно што је у српској књижевности створено прије њега, и до данас остао најбољи српски комедиограф.

Он је писац са већом књижевном културом; он зна за класичне узоре у страним књижевностима и први почиње да разумно, објективно и критички посматра и слика савремени живот српског друштва. По својој природи он је био предодређен само за чисто интелектуална стварања, зато је он само у комедији дао пуну мјеру. Његове комедије су најчешће оштра сатира изопачених карактера и нарави.

У склопу обиљежавања 150 година од рођења и 100 година од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. године основан фестивал „Стеријино позорје“. И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са дјелима различитих писаца, у почетку је то био фестивал само Стеријиних дјела, и данас важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: