На данашњи дан 1835. у Србији је донешен Сретењски устав

Узроци доношења Устава од 1835. су прије свега изложени у карактеру владавине тадашњег кнеза Милоша Обреновића.

Кнез је успио да се уз турску подршку уздигне на ранг врховног кнеза. Након Другог српског устанка, главни кнежев такмац у власти је била Народна канцеларија, претворена 1826. у Београдски суд. Незадовољство Милошевим апсолутизмом је довело до дизања многобројних буна. Њихов циљ је био ограничити Милошеву власт. Милетина буна (јануар 1835)је била непосредан повод за доношење устава.

Устав је донешен у Крагујевцу на скупштини, на Сретење 1835. па се због тога назива „Сретењски устав“.

Садржај Устава

У члану 1. („Сербія э неразделно, и у правлению свом независимо Княжество по признанию Султана Махмуда Другога и Императора Николая Првога“) проглашено је да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара.

У члану 5 проглашено је начело подјеле власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску.

Централни органи власти су:

1. кнез 2. државни совјет и 3. народна скупштина, док „власти српске” чине само кнез и савјет.

Државни совјет је давао законе и уредбе. Кнежево достојанство је наследно. Наслеђују мушки потомци, ако их нема мушки потомци кнежевог брата, ако ни њих нема мушки потомци кнежевих кћерки.

Државни совјет је тјело којим су српски великаши настојали ограничити кнежеву власт. То је својеврстан олигархијски орган. Чланови совјета су предсједник, секретар, неодређен број савјетника и попечитељи (министри).

Право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет. Законодавни органи су кнез и совјет чије чланове именује кнез. Кнез има право да два пута одбије законски предлог. Трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу” народа, устава или државе.

Извршну власт дијеле кнез и Државни совјет. Совјет у свом саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. Попечитељи не образују колегијално тијело — владу. За свој рад одговорни су кнезу који их може смијенити, али они и даље остају у Совјету као савјетници. Савјетници су одговорни за оно што чине и не чине. Нијесу политички одговорни, али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.

Народна скупштина је сазивана када је кнез желио да добије њену сагласност, која га иначе није обавезивала. На скупштини се углавном решавао порез. Посланици су сто најодабранијих делетата из свих округа Србије, старији од 30 година. Кнез сазива и распушта скупштину указом. Скупштина засједа о Ђурђевдану. Главна функција је одређивање данка за годину дана. Попечитељство финансија подноси рачуне о приходима и расходима пред члановима. Скупштина нема право законодавне иницијативе нити може да позива попечитеље на одговорност, али може да изрази жељу за доношењем закона или преиспитивањем рада одређеног попечитеља. Народна скупштина је учествовала у промјени устава. Кворум је био 3/4 чланова, док је за промену устава требало да гласа 2/3 од броја присутних. Сходно томе, овај устав спада у категорију чврстих.

Судска власт припада:

1. окружним судовима 2. Великом суду у другом степену као апелацији и 3. одјељењу Државног совјета. Проглашено је начело независности судства.

Права и слободе грађана прокламоване уставом су:  Неприкосновеност личности, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања. Присутни су чланови који показују на остатке феудализма, јер се наводи да је забрањен кулук, заграђивање сеоских шума, те се проглашава слобода располагања земљом. Устав не садржи политичка права.

Члан 127 наводи да је званичан језик у судству и управи српски језик.

Чиновници су на положају доживотно. Њихов положај је ненаследан. Могу бити отпуштени само уз судску кривицу. Имају право на пензију. Не смију се бавити трговином ни занатством. Чиновници су били ријетко писмено становништво.

Чланови о цркви потврђују одредбе Конкордата од 1831. који је потписан са Цариградском патријаршијом.

Значај Сретењског устава

Сретењски устав је први модерни српски устав. У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи.

Творац Сретењског устава је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије (Земун) и књажев секретар.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: