На данашњи дан 1881. основано Удружење новинара Србије

Удружење новинара Србије основано је 21. децембра 1881. године у Београду под именом Српско новинарско друштво. У то вријеме, у главном граду Кнежевине Србије излазила су 22 листа и часописа, а око десетак људи је имало основно новинарско занимање.

Пјесник Лаза Костић је био први председник Удружења новинара Србије.

Идејни творац оснивања удружења био је Милан Ст. Марковић, уредник часописа „Порота“. На „оснивачком збору“ усвојена су Правила или „Статут“, која је израдио Милан Ст. Марковић.

Потписници Правила били су: Милан Ст. Марковић („Порота“), Стеван Д. Поповић („Просветни гласник“), др Владан Ђорђевић („Отаџбина“, „Народно здравље“), Стеван Ћурчић („Српске новине“, „Србадија“), др Лаза Костић („Српска независност“) и Манојло Ђорђевић Призренац („Народно ослобођење“).

До успостављања Друштва послове су водили Милан Ст. Марковић и др Владан Ђорђевић. Први председник био је др Лаза Костић, уредник опозиционог либералног листа „Српска независност“. Друштво је редовно радило све до Тимочке буне и тајног одласка др Лазе Костића из Србије 1883. године.

Под председништвом Милана Ст. Марковића, 17. новембра 1891, у гостионици „Империјал“, одржан је збор београдских новинара на коме је одлучено да се обнови рад Српског новинарског друштва које ће даље носити назив Српско новинарско удружење (СНУ). На скупштини 15. децембра изабрана је управа Српског новинарског удружења: председник Пера Тодоровић, главни уредник „Малих новина“, потпредседник Стеван Ћурчић, књижничар Милосав Куртовић, благајник Марко Вулетић и секретар Јевта Угричић. У „Малим новинама“ 25. јануара 1897. објављен је списак свих 60 чланова Српског новинарског удружења.
Угледни писци као новинари

„Вечерње новине“ јавиле су 20. фебруара 1903. да је Српско новинарско удружење примило 29 нових чланова, међу којима и књижевнике Бранислава Нушића, Јанка Веселиновића и Борисава Станковића.

На конгресу одржаном 26. и 31. марта 1921. у Сарајеву, основано је Југословенско новинарско удружење. Дотадашња друштва постала су секције ЈНУ. За првог предсједника изабран је Душан Николајевић, за секретара Моша Пијаде, а за благајника Ратко Парежанин (као представници Српског новинарског удружења). У ноћи између 4. и 5. августа, 1928. године, у Загребу је убијен београдски новинар и ранији секретар Београдске секције, Влада Ристовић, у вријеме демонстрација због атентата на Стјепана Радића. На скупштини новинара 27. октобра исте године прочитан је акт Београдске општине да уступа бесплатно плац у Франкопанској улици (Генерала Жданова, а данас Ресавска) за изградњу новинарског дома. Градња дома је започела 1. октобра 1933. године.

Ратни услови

Стање чланства на дан 26. маја 1940. било је 186 редовних, 45 приправних чланова и 30 стажера. Од 274 члана Удружења, колико их је било на дан 6. априла 1941. године, само је 66 чланова наставило рад под окупацијом, углавном у гласилима које су контролисали Њемци. Овај проценат колаборације је мањи ако се има у виду да су се у ове редове убацили и појединци којима је привид колаборације био потребан ради прикривања правих делатности.

Удружење новинара обновило је рад 29. априла 1945. године. Већина чланова Удружења новинара Србије (више од 80 одсто) није припадало Комунистичкој партији Југославије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: