На данашњи дан 1912. одиграла се Кумановска битка
Кумановска битка вођена је у току Првог балканског рата, 23. и 24. октобра 1912. године, као једна од одлучујућих битака, у близини Куманова, између српске и турске војске.
Битка код Куманова била је битка у сусрету, јер су обје војске јуриле једна према другој. Због јаче концентрације српских трупа, иницијативе и храбрости војника и официра Прве српске армије, напад је одбијен, а битка добијена изненада. Турска Вардарска армија била је разбијена и повукла се ка Скопљу, Штипу и Велесу.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану.
Српска војска је после више од 500 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. века.
Увиђајући стратешку важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врховне команде српске војске генерал Радомир Путник и његов помоћник пуковник, касније војвода Живојин Мишић, сматрали су да би се ту могла одиграти главна битка између српске и турске војске. Због тога су наредили Првој српској армији да у што краћем року, у продирању ка југу, спријечи концентрацију турских главних снага на Овчем пољу. У покрету ка Овчем пољу Прва армија се задржала на положајима сјеверно од Куманова, очекујући долазак Треће српске армије са Косова.
Исход битке
Турска Вардарска армија се борила по плану, али упркос томе, доживјела је тежак пораз. Иако је Зеки паша оперативно изненадио српску команду својим изненадним нападом, одлука да се нападне снажнији непријатељ била је озбиљна грешка која је одлучила исход битке.
На другој страни, српска команда је почела битку без планова и припрема. Пропуштена је прилика да се крене за пораженим непријатељем и тако ефективно окончају операције у Вардарској Македонији, иако су постојале свјеже трупе које су то могле да спроведу. Српска команда је још после битке била у увјерењу да се борила са слабијим турским јединицама и да се главне непријатељске снаге налазе на Овчем пољу.
И поред тога, Битка код Куманова била је одлучујући фактор у исходу рата у Македонији. Турски план да воде офанзивни рат је пропао, а Вардарска армија је натјерана да напусти значајну територију. Уз то је изгубила велики број артиљеријских оруђа која није могла да надокнади јер су путеви снабдевања из Анатолије били пресјечени.
Вардарска армија није успјела да организује одбрану на ријеци Вардар, напустила је Скопље, и повукла се према Прилепу. Прва српска армија је полако напредовала ка Скопљу и ушла у град 26. октобра. Два дана касније ојачала ју је и Моравска дивизија другог позива, док је остатак Треће армије кренуо ка Метохији и преко сјеверне Албаније ка обали Јадранског мора. Друга армија је послата да помогне Бугарима у опсади Једрена, док се Прва армија припремала за офанзиву ка Прилепу и Битољу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tito Makedoncima dade nacionalnost a oni se lože da su potomci Aleksandra Makedonskog.. hit
Zanimljivo je da sadašnji režim u Beogradu, (koji je gori i od „žutih“ i od „crvenih“ po pitanju zaštite svoga naroda u okolnim zemljama), ako čak ponekad, a i to je vrlo rijetko, kaže neku riječ o položaju Srba u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i na okupiranom Kosovu, upadljivo ćuti o jezivom položaju SPC u Makedoniji i teškom progonu kanonskog vladike Jovana od strane raskolnika! Tzv. „Makedonska pravoslavna crkva“ više i nije hrišćanska, ona poput nekih ovdašnjih kvazicrkava propagira paganizam i nekakvo „antičko“ porijeklo Makedonaca! Da nije tragično, bilo bi smiješno! Primjetan je taj isti obrazac mržnje i zastrašujućeg šovinizma kod svih raskolnika (crnogorskih, makedonskih, ukrajinskih) što je najupadljiviji dokaz da u tim ustanovama više nema blagodati Svetoga Duha!
Makedonija je AVNOJ evska tvorevina.To je Stara Srbija ili kako su joj tepali Macedonja.Grcka kao nas vekovni prijetelj i saveznik nikada je nece priznati pod tim nazivom.S pravom je nazivaju BJRM,ako znate sta to znaci.To mu lici na pricu kao i za nasu vekovnu postojbinu Kosovo i Metohiju,koju Arbanasi svojataju.
Radi takvog hegemonistickog i cetnickog pogleda Srbija je u zabludi.Kosovo je odavna drzava a Vucic vas jebe u mozak
Interesantne stvari su se iza toga dogodile,Legendarne vojvode Putnik MIsic Stepanovic nakon prelaska Albanije i procesa Apisu,oslabise Srpsku vojsku,tako,mladji Bojovic postade u Stabu Vhovne komande uz Aleksandra glavini posle Putnikove smrti,Bjelorukci uzese vlast u vojsvi Pasici i Aleksandar u drzavi,sve je to iako je pobjeda izvojevana savkim danom islo iz greske u gresku,do atentata u Marseju ,pokusaj je ucinjen 27 marta,Medjutim tada je to bilo kasno,i drzava Jugoslavija i tadasnja vojska nije bila vise nizasta,iako je u njoj bilo rodoljuba i heroja,kraj je brzo dosao. Muke koje su tada pocele nastavljaju se danas,gradili smo drzave drugima a nasu kucu rusili,danas drugi zajedno sa nama ruse nasu kucu.Ovi hrabrie ljuda sa Kumanova i Kjamakcalana sjete se ponegdje novinari ,a nasa omaldina zna vise i danas o Titu i Jovanki nego u kojem se ratu odigrala Kumanovska bitka.
Krivotvori se istorija,i oni kojima je to posao,radije ce umreti u lazi nego dokuciti istinu,SANU je postala servis vlasti,u Sinodu presjedava prvi potpresjednik Vucic ,Kosovo iMetohija je zabluda misli Dobrica Cosica,Jasenovac je htio i prodao je za predlog kandidata Nobelove nagrade kazu neki zaslijepljeni da je moderni otac nacije,ako tako misle ,a izgleda da misle jos smo dobro sta nas ceka.
Nakon jednog vijeka i jedne godine mi pokusavamo da shvatimo da zivimo u Evropi ,iako se nigdje nijesmo pmakli prostorno,razlika je samo sto nas 1/3 zivi izvan matice,ili toga prostora,i bolje shvata i vidi sta je ta Evropa,mozda ce se stanje promijeniti ako jos 1/3 iseli,a ona preostala nestane,negdje to bjese plan
Medjutim nije ovo prvi put da se nalazimo u takvoj situaciji,prekretnica ce doci i to brze nego se misli,Veliki brat je prvo prehladio pa je dobio upali plica ,iza nje tuberkulozu sa simptomima ejdasa,bolest galopira pacijent mrtav ali se odrzava na aparatima,niko nema hrabrosti da kaze i objavi smrt,da li ce to biti neki 4 maj ili neki drugi datum vise nije vazno,vrijeme niko nije uhvatio ali ni zasutavio.
Slava junavima sa Kumanova!