На данашњи дан 1914. Скупштина Србије је донијела Декларацију о уједињењу јужних Словена

Предуслов за стварање југословенске државе било је избијање Првог свјетског рата.

Народна скупштина је у Нишу 7. децембра 1914. године усвојила Декларацију којом се залаже за ,,ослобођење и уједињење све неослобођене браће“.
У Паризу је у пролеће 1915. године формиран Југословенски одбор од стране аустроугарских емиграната. За председника је изабран Анте Трумбић. Антанта је понудила Србији да потпише Лондонски уговор 26. априла 1915. године. Уговор се односио на стварање Велике Србије.

Савезници су нудили Србији Босну и Херцеговину, Славонију, Срем, Бачку, јужну Далмацију и сјеверну Албанију, али без Македоније и дијела Баната. За улазак у рат Савезници су Италији понудили Истру и већи дио Далмације, Румунији Банат, а Бугарској Македонију.

Србија је одбацила уговор пошто није била спремна да се одрекне Македоније. Компромис између ставова српске владе на челу са Николом Пашићем и Југословенског одбора чинила је Крфска декларација од 20. јула 1917. године.
Договорено је да име будуће државе буде Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, да ће бити уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић и да су Срби, Хрвати и Словенци један народ са три имена.

У октобру 1918. године у Загребу је створено Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба са циљем да се образује независна држава на јужнословенским просторима Аустро-Угарске – Држава Словенаца, Хрвата и Срба.

Таква држава би се касније ујединила са Краљевином Србијом. 29. октобра 1918. године Хрватски сабор је раскинуо све државно-правне везе са Бечом и Будимпештом. Пошто нова држава није била способна да се брани од италијанских претензија, позвала је српску војску да заштити „националне територије Југословена“.

Велика народна скупштина у Новом Саду је 25. новембра донијела одлуку о присаједињењу Барање, Бачке и Баната Србији. Дан прије тога 24. новембра је збор посланика народних вијећа Срема у Руми донио одлуку о присаједињењу Срема Србији.

Велика народна скупштина у Подгорици је 26. новембра одлучила да се династија Петровић-Његош збаци са престола те да се присаједини Србији. Вијеће народних првака и посланика 28. новембра је донијело одлуку да се Босна и Херцеговина припоји Србији. Народно вијеће из Загреба је 25. новембра донијело одлуку да се југославенско подручје Аустро-Угарске уједини са Србијом у нову државу. 1. децембра 1918. године основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: