На данашњи дан 1917. избио је Топлички устанак

Топлички устанак је био српски устанак против бугарске и аустроугарске окупације за вријеме Првог свјетског рата. То је био једини устанак у некој окупираној држави током цијелог Првог свјетског рата.

После повлачења српске војске кроз Црну Гору и Албанију, окупирана Србија је била подијељена између Аустроугарске и Бугарске. Граница између ове двије окупационе зоне је била дуж Велике Мораве од Смедерева до Сталаћа, а затим линијом: Крушевац-Вукања-Злата-Лебане-Липовица-Огоште-Гњилане-Бетина-Шар-планина-албанска граница. Западно од ове линије је припало Аустроугарској, а источно Бугарској.

Бугарска је вршила бугаризацију Срба, Албанаца, Турака, Грка и Јевреја. Македонско становништво је третирано као бугарско.

Под изговором да људе шаљу у Софију, Бугари су вршили стријељања. У нишком округу убијено је око 100 свештеника. Тако је у Врању и околини убијено 3.500 људи, а у Сурдулици око 3.000 лица. Уз забрану језика и писма, Бугари су мијењали и имена породицама, а сви уџбеници на српском језику су одузети од становништва.

У српске цркве су довођени бугарски попови, а српске иконе су замјењиване бугарским. На школским свечаностима дјеца су морала да говоре како су задовољна што су поново повратила своју бугарску националност. У заробљеничким логорима Бугарске почетком 1917. је било 187 српских официра и 31.492 војника што је било 20,5% свих заробљених Срба од стране Централних сила и њених савезница.

Српска Врховна команда је направила план о припреми побуне у Србији, али која би планула на њен знак. Овај задатак је повјерен поручнику Кости Миловановићу Пећанцу који се авионом спустио код села Механе 28. септембра 1916.

Повод за избијање правог устанка је било регрутовање српских младића у бугарску војску. Незадовољство Срба се снажно повећало и нашло израз у сукобима и нередима.

У борбама најуспешнији су били Војновић, Пећанац, браћа Влаховићи и Јован Радовић. Међу њима није било довољно сарадње, а између Војновића и Пећанца су трајала међусобна оптуживања.

Акције комитских чета су трајале цијелу 1917. годину без обзира на жртве. Окупационе снаге су успјеле да нанесу осјетне губитке и да ликвидирају неке вође, а тријумфовале су када је децембра 1917. код села Гргура убијен Коста Војновић.

Оружани облик српског отпора је трајао све до пробоја Солунског фронта.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: