На данашњи дан 1961. Нобелову награду за књижевност добио Иво Андрић

Захваљујући великој епској сили коју је посједовао у литерарном изражавању веома успјешно је описивао теме из историје своје земље и судбине људи из свога подручја. Снага талента Ива Андрицћа предодредила га је за добитника Нобелове награде за књижевност, 1961.године.

Изразио је захвалност говором „О причи и причању“, за признање које му је уручено 1961. Иако су до тада његова дјела превођена на многе језике, послије додјељивања награде почиње велико интересовање свијета за дјела писца са Балкана те се његови романи и приповијетке штампају на преко тридесет језика.

Цјелокупни новчани износ од Нобелове награде Андрић је поклонио из два дијела библиотекарском фонду Босне и Херцеговине. Такође је веома често учествовао у акцијама помоћи библиотекама и даровања новца у хуманитарне сврхе.

Године 1963 издавачке куће: Просвета, Младост, Свјетлост, државна заложба Словеније издају прва Сабрана дјела Ива Андрића у десет томова.
Наредне године борави у Пољској гдје у Кракову бива промовисан за почасног доктора Јагелонског универзитета. Пише веома мало, али се његове књиге непрекидно прештампавају у земљи и иностранству.

У личној карти Ива Андрића из 1951. године, види се да се својеручно потписао као Србин по националној припадности. Због тога се створила својеврсна контроверза око његове националне припадности. Срби га сматрају српским књижевником, док га Хрвати сматрају хрватским књижевником.

Сачувана Андрићева документа као и књижевно дјело говоре коме је заправо припадао.

Андрић је у књижевност ушао песмама у прози „У сумрак“ и „Блага и добра месечина“ објављеним у Босанској вили 1911. године.
Прву књигу стихова у прози – „Ex Ponto“ – Андрић је објавио 1918. године у Загребу, а збирку „Немири“ штампао је у Београду 1920. године. Све Андрићеве лирске песме које за његовог живота нијесу биле сабране у књигу објављене су постхумно, 1976. године у Београду, под називом „Шта сањам и шта ми се догађа“.
Андрићеви романи: Проклета авлија, Травничка хроника, На Дрини ћуприја, Омер паша латас – деценијама су саставни дио наше школске лектире.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: