На данашњи дан 330. г. инаугурисан Консантинопољ
1 min read
На данашњи дан, 11. маја 330. године, инаугурисан је Константинопољ. На темељима ранијег града Византион, настала је Византијска престоница Нови Рим, убрзо назван Константинов град – Константинопољ.
По својој величини, грандиозности и богатству, Константинопољ (Цариград) је требало да представља ривала Вечном граду – Риму. Као нови центар царске власти Константинов град ће то убрзо постати, али ће престоница у правом смислу речи постати у време Констанција II. Константинопољ је остао престоница Источног римског царства или Византијског царства, све до његовог пада 1453. године.
Константинопољ (лат. Constantinopolis, грч. Κωνσταντινούπολι) или Цариград је град смештен у Босфорском мореузу (заливу Златни рог), некадашња је престоница трију великих царстава – римског (330—395), византијског (395—1453) и отоманског (1453—1923). Након оснивања модерне републике Турске, Константинопољ или Цариград, а данашњи Истанбул, највећи је град у данашњој Турској, који се простире на два континента, Европу и Азију. Град је и данас седиште Васељенске патријаршије, која је духовни центар Православне цркве.
Константинопољ је био развијен, богат град, грандиозна престоница са великом хиљадугодишњом традицијом. Придавала се велика пажња култури, уметности и образовању у Византији, самим тим и Константинопољу као престоници Царевине. Град је у сваком погледу, друштвеном, економском, образовном, научном погледу, у уметности, духовности, био модерна и непревазиђена престоница света.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Цариград (Константинополис) и Источно Римско Царство (Византија) су пали 1204е године, када су Венецијанци (Млечани) са неколико француских, швапских и талијанских „крсташа“ освојили град, извршили огроман геноцид и почели пљачку најбогатијег града на свету. Пљачка је трајала неколико деценија, јер је било много посла са вађењем и претапањем племенитих метала, иглавном из икона и других православних светиња.
Тек после тога, са златом и сребром из Византије, су „западњаци“ били у стању да плаћају бојевнике и да крену у „крсташки рат против словена“ па су успели да освоје Брлину (Берлин данас) и истерају већину Срба из старе домовине Сербје.