На данашњи дан 1839. абдицирао кнез Милош Обреновић у корист сина Михаила
На данашњи дан 1839. године абдицирао је кнез Милош Обреновић у корист сина Михаила и напустио Србију, окончавши прву владавину коју је као вођа Другог српског устанка започео 1815.
Отишао је због сукоба са старјешинским слојем који је захтијевао учешће у власти и доношење устава и закона, што аутократском владару никако није одговарало. Под притиском Милетине буне, 3. фебруара 1835. донесен је либерални Сретењски устав, али га је кнез због противљења Русије, Аустрије и Отоманског царства са задовољством суспендовао већ у марту 1835.
Крајем 1838. турски султан је издао хатишериф, према којем је с кнезом власт дијелио Совјет, што Милошу није било по вољи. Послије неуспјелог мирења са уставобранитељима морао је да напусти земљу, у коју се вратио 1859, послије одлуке Светоандрејске скупштине 1858. о збацивању кнеза Александра Карађорђевића, и владао је до смрти 1860.
Српској јавности је недовољно познато да је један од најпознатијих српских вођа, модерног доба, Кнез Милош, презиме Обреновић преузео 1810. године, од ујака, а да му је право презиме било Теодоровић. На тај чин, претпоставља се, Милош се одлучио после смрти брата од ујака, Милана, који је као истакнути војвода имао велики углед у народу.
Уз Милана, Милош је прошао скоро све велике битке у Првом српском устанку, а због исказане храбрости од Карађорђа му је на управу и одбрану поверена Ужичка нахија. Након пропасти Првог устанка, Милош је био једини од истакнутијих војвода који је остао у Србији, добивши амнестију од турских власти и поставши оборкнез Рудничке нахије. Касније је своју владавину проширио на Крагујевачку, а потом и на Пожешку нахију.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I da mu je otac Crnogorac.