На данашњи дан Београд добио улично осветљење

На данашњи дан, 1830. године Београд је добио улично осветљење – Фењере са свијећама.

Како се под Турцима наш главни град није осветљавао житељи су били приморани да ноћу иду са фењерима, касније када се под кнезом Милошем, варош почела изграђивати, на предлог дућанџија, Петар Лазаревић, управник Београдске полиције, извјештава писмом од 27. априла 1830. године кнеза Милоша о увођењу првог уличног осветљења.

Лазаревић пише: „Трговци овдашњи, који дућане држе више пута претстављали су ми тужбу на пазванте да чаршију не чувају, а више пута дућани су разбијани од лопова. А они бадава плаћу примају, од свака дућана по тридесет пара, и по двадесет пара. Говоре да би волели да ми поставимо нашу патролу и да плаћају као што су пазвантима плаћaли. Ја одма учиним наредбу те се наруче 10 фењера, пак на сваком ћошку, сваку ноћ, да горе. Трошак за фењере и свеће, што ћe горети наплаћиваћу од дућанџија. Једног пандура полиција има, а узећу још једнога кога he варош плаћати паж сваку ноћ са полицијом да иду у патролу и да дућане од ватре чувају„.

Из горњег писма се види да су први фењери постављени 1830. године, а већ 1846. године није ниједног било. Хроничар „Србских новина“ у броју од 26. новембра 1846. године жалио се на такво стање, јер „заиста је непристојно за грађане београдске да у главној вароши Књажевства сербског нема још ни једног фењера ноћу„. Питање осветљења улица често је расправљано на општинским сједницама.

По тадашњим схватањима „поштен свет ноћу спава„, a тражити да се улице осветљавају за сумњива лица која ноћу тумарају, за бекрије и њима сличне, изгледало је тадашњим људима неразумљиво.

Ако је баш ријеч о одласку на какво јавно посело, забаву, бал, лако је понети фењер и видјети пут, говорили су наши стари одборници. По подацима из „Србских новина“ године 1856. било је у целом Београду свега два општинска фењера: један на самој Општинској кући, а други на Теразијама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: