ИН4С

ИН4С портал

На данашњи дан храбри Даниловграђанин Благоје Јововић извршио је атентат на монструма Анта Павелића

1 min read

Благоје Јововић, човек који је извршио атентат на Анта Павелића, кога је озлоглашени усташки вођа молио за милост, био је припадник бјелопавлићке четничке бригаде. Атентат је извршио да би осветио све жртве које су страдале од усташке руке.

На данашњи дан 10. aприла 1957. године Јововић  је извршио атентат на усташког поглавника Анта Павелића.

На дан прославе проглашења усташке творевине НДХ у Буенос Ајресу пала је одлука да се ликвидира највећи злочинац у историји човечанства, а тај терет на себе је преузео Благоје. Од последица рањавања усташки крвник је умро две године касније у најтежим мукама.

Ово јуначко дело Благоја Јововића је један од највећих подвига у нашој славној историји и светао пример за будуће генерације.

Догађаји из његовог угла у улици Авијадор Мермоз у насељу Ломас Де Паламор предграђу Буенос Ајреса.
Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим. Долазим на седам-осам метара. Павелић ме је осјетио, видео… Почео да виче: ”Мајку ти јебем Српско-жидовску! Чујем пуцањ, не знам одакле долази. Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега. Он пада. Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту. Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим – боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити! Да ли да га пребијем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се… Али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом? И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу. Неко виче: ”Јуре, Јуре!” И пуца се према мени. Ја се окренем и пуцам у том правцу. Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом. Народ излази. Питају – шта је било ? Онако задихан, говорим им: ”Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се, па пуцају на све живо!” ”Тај је луд или пијан”, вичем да ме и они са прозора чују. Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај“…

Када је добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са својим одредом крене у напад на Баја Станишића, који се под Острогом дигао на оружје јер је чуо да комунисти убијају политичке неистомишљенике, Благоје се повукао с дужности командира и одбио да учествује у братоубилачкој борби.

После тога прешао је у четнике, код пуковника Баја Станишића, који му је пре рата био претпостављени у школи за подофицире у Билећи.

Септембра 1944. године налазио се у саставу делегације која је била одређена да крене у Италију на преговоре с Енглезима. За председника мисије је одређен Душан Влаховић, а за потпредседника Јаков Јововић.

Путовали су малим бродом који се звао „Тендер” од Котора до Тарантоа у Италији. Када су пристали, сачекао их је амерички капетан и одвео их у њихов клуб. После пар дана ступили су у преговоре с Енглезима, који су их обавестили да се савезничка политика променила у корист Тита и партизана.

Благоје је у Италији боравио у разним избегличким логорима. Радио је једно време у Интелиџенс сервису и том приликом упознао Рандолфа Черчила.

За време рада у Интелиџенс сервису упознао је и неке Јевреје који су га обавестили да Анта Павелића у Италији крије Католичка црква, под лажним именом. Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да га ликвидира.

Септембра 1947. испловио је из Ђенове за Буенос Ајрес. У Аргентини је радио разне послове, био је каменорезац, конобар, морнар, хотелијер и трговац. Створио је знатан капитал и постао индустријалац.

Благоје је био утемељивач и добротвор црквене општине „Свети Сава“, један од оснивача Удружења бораца „Дража Михаиловић” и члан управе удружења “Његош”.

Захваљујући једном бившем италијанском генералу, Павелић је откривен почетком 1957. Подаци нису садржали информацију о правом идентитету Павелића, већ где се налазио и куда се кретао. Планом убиства руководио је Јаков Јововић, а добровољно се пријавио његов рођак Благоје.

Касније им се придружио Мило Кривокапић. Донета је одлука да се атентат изврши 9. априла 1957, дан уочи прославе Дана независности НДХ. У предвиђено време Благоје Јововић и Кривокапић су се упутили у место Паламор, где је Павелић дуже живео.Тог дана, Павелић је пошао са женом и ћерком, па су одлучили да атентат изврше наредног дана.

У среду, 10. априла у 9 часова увече, по изласку из омнибуса Павелић је посумњао у свог првог пратиоца и окренуо се и у правцу Благоја испалио неколико метака.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

18 thoughts on “На данашњи дан храбри Даниловграђанин Благоје Јововић извршио је атентат на монструма Анта Павелића

  1. Heroj i junak!
    Zna li se nešto u vezi datuma?
    Na dan 10.04. 41 godine, ozvaničena je NDH! Na isti dan je i naš heroj pucao u sataninog sina!?
    Ima li to neke veze?

  2. Glupi ljudi su slabovidi nije on pucao u đeda od 70godina koji je bio sam nego dobro čuvan a tvoj komentar liči na one novokomponovane komite koji uživaju da slušaju tomsona

    1. Zašto mi brisete komentare? To jeste hrabrost i junačko djelo Veliki Blagoje je rijesio da ubije demona koga su dobro čuvali i svaka mu čast…e da nas danas ima više takvih ….ne bi nam cinjeli ovo što su i što pokušavaju i dalje….

    2. Pavelić je đed bio 1940.
      Kad je pet članova moje porodice ubijeno od strane ustaša na porodično imanju.
      Jovoviću sve ti živo i veselo bilo hiljadu godin na vjek,vjekova.

      11
  3. Благоје, нека ти је лака црна земља. Стотине хиљада невиних српских душа те благосиљам, што си их осветио. Ми, недостојни наследници, можемо само да завидимо што си био капац. За краља и отаџбину!

    29
    1. У Београду му је додјељена улица ,а замјеник БГД градоначелника Горан Весић ,примио му је супругу и дјецу у градском здању .Његова супруга,иначе Аргентинка,све најљепше је о њему говорила .

  4. Нијесу нацисти ,усташе ,фашисти и остала гамад свесни колкио Благоја има још.Те олоши само знају да реже из пацовцких канала а нигдје их нема да им очи видимо.

    27
  5. Neka ti je junača vječna slava i hvala. Sjetite se Bjelopavlići ko su vam bili preci i kako su se borili za vjeru i Srpstvo. Tek se devedesetih saznalo ko je izvršio ovaj podvig kada se Blagoje vratio iz Argentine da umre u svojim Bjelopavlićima. Ovo je mala utjeha za mnogobrojne srpske žrtve umorene na najstrašnije načine širom ustaške endehazije.

    40
    1
  6. I posle kažu da Crnogorci nisu Srbi. A nekad su bili najveći. Da li je moguće da su novac i pozicije toliko primamljivi da možeš i naciju da promeniš? Da se odrekneš predaka, pisma, svetinja… Pogledajte Blagoja. Kakav je to Srbin bio. Ubio najvećeg srpskog zlotvora. Večno će mu se pamtiti ime.

    45
    1
    1. Црногорци или Срби исто.Само има један додатак,када је дошло до насељавања ХАЗАРА ђавољег племена на просторима Хелма,та банда је узимала наше обичаје и наше славе глумила Србе и изнутра нас разједала молећи се САТАНИ И ОБЕЛИСКУ.Дакле почните да их откривате тако што ћете листати родослове до 5 кољена по оцу и мајци,и схватићете како су паразитирали над нашом расом зарад својих циљева.Све је једноставно,није проблем у Србима већ у паразитима који славе славе и нашу вјеру,а СРБИ НИЈЕСУ!

      13
      1
      1. Tako je Nidžo, nijesu se uzalud tj slučajno uništavali, palili rodoslovi i crkvene knjige. Nijesu nam tek tako zamaglili i sakrili istoriju, bez nekog razloga duboko skrivenog i nejasnog a opet tu nam je na dohvat ruke i kristalno jasan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *