IN4S

IN4S portal

Na današnji dan hrabri Danilovgrađanin Blagoje Jovović izvršio je atentat na monstruma Anta Pavelića

1 min read

Blagoje Jovović, čovek koji je izvršio atentat na Anta Pavelića, koga je ozloglašeni ustaški vođa molio za milost, bio je pripadnik bjelopavlićke četničke brigade. Atentat je izvršio da bi osvetio sve žrtve koje su stradale od ustaške ruke.

Na današnji dan 10. aprila 1957. godine Jovović  je izvršio atentat na ustaškog poglavnika Anta Pavelića.

Na dan proslave proglašenja ustaške tvorevine NDH u Buenos Ajresu pala je odluka da se likvidira najveći zločinac u istoriji čovečanstva, a taj teret na sebe je preuzeo Blagoje. Od posledica ranjavanja ustaški krvnik je umro dve godine kasnije u najtežim mukama.

Ovo junačko delo Blagoja Jovovića je jedan od najvećih podviga u našoj slavnoj istoriji i svetao primer za buduće generacije.

Događaji iz njegovog ugla u ulici Avijador Mermoz u naselju Lomas De Palamor predgrađu Buenos Ajresa.
Krenem za njim. Brzim korakom. Skoro trčim. Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osjetio, video… Počeo da viče: ”Majku ti jebem Srpsko-židovsku! Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi. Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bježao. Dva puta u njega. On pada. Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane, u jednu baštu. Pao, ne mrda, ne mogu da vjerujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njega. U tom trenutku pomislim – bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu, narod će videti i onda mu se mora suditi! Da li da ga prebijem? Onda ugledam onu tašnu. Dokumenti? Bilo bi dobro dokopati se… Ali, ako su pare u torbi, pa me uhvate i proglase lopovom? I da sam ga ubio zbog para! Ostavim ja i Pavelića i torbu. Neko viče: ”Jure, Jure!” I puca se prema meni. Ja se okrenem i pucam u tom pravcu. Ispalim tri hica. Počnem da trčim oko zgrada, polukružnom ulicom. Narod izlazi. Pitaju – šta je bilo ? Onako zadihan, govorim im: ”Gledajte šta rade ove budale tamo, napile se, pa pucaju na sve živo!” ”Taj je lud ili pijan”, vičem da me i oni sa prozora čuju. Revolver mi u džepu. Ostavio sam samo jedan metak, za svaki slučaj“…

Kada je dobio naređenje od komandanta Ivana Milutinovića da sa svojim odredom krene u napad na Baja Stanišića, koji se pod Ostrogom digao na oružje jer je čuo da komunisti ubijaju političke neistomišljenike, Blagoje se povukao s dužnosti komandira i odbio da učestvuje u bratoubilačkoj borbi.

Posle toga prešao je u četnike, kod pukovnika Baja Stanišića, koji mu je pre rata bio pretpostavljeni u školi za podoficire u Bileći.

Septembra 1944. godine nalazio se u sastavu delegacije koja je bila određena da krene u Italiju na pregovore s Englezima. Za predsednika misije je određen Dušan Vlahović, a za potpredsednika Jakov Jovović.

Putovali su malim brodom koji se zvao „Tender” od Kotora do Tarantoa u Italiji. Kada su pristali, sačekao ih je američki kapetan i odveo ih u njihov klub. Posle par dana stupili su u pregovore s Englezima, koji su ih obavestili da se saveznička politika promenila u korist Tita i partizana.

Blagoje je u Italiji boravio u raznim izbegličkim logorima. Radio je jedno vreme u Intelidžens servisu i tom prilikom upoznao Randolfa Čerčila.

Za vreme rada u Intelidžens servisu upoznao je i neke Jevreje koji su ga obavestili da Anta Pavelića u Italiji krije Katolička crkva, pod lažnim imenom. Tada je Blagoje prvi put došao na ideju da pronađe Pavelića i da ga likvidira.

Septembra 1947. isplovio je iz Đenove za Buenos Ajres. U Argentini je radio razne poslove, bio je kamenorezac, konobar, mornar, hotelijer i trgovac. Stvorio je znatan kapital i postao industrijalac.

Blagoje je bio utemeljivač i dobrotvor crkvene opštine „Sveti Sava“, jedan od osnivača Udruženja boraca „Draža Mihailović” i član uprave udruženja “Njegoš”.

Zahvaljujući jednom bivšem italijanskom generalu, Pavelić je otkriven početkom 1957. Podaci nisu sadržali informaciju o pravom identitetu Pavelića, već gde se nalazio i kuda se kretao. Planom ubistva rukovodio je Jakov Jovović, a dobrovoljno se prijavio njegov rođak Blagoje.

Kasnije im se pridružio Milo Krivokapić. Doneta je odluka da se atentat izvrši 9. aprila 1957, dan uoči proslave Dana nezavisnosti NDH. U predviđeno vreme Blagoje Jovović i Krivokapić su se uputili u mesto Palamor, gde je Pavelić duže živeo.Tog dana, Pavelić je pošao sa ženom i ćerkom, pa su odlučili da atentat izvrše narednog dana.

U sredu, 10. aprila u 9 časova uveče, po izlasku iz omnibusa Pavelić je posumnjao u svog prvog pratioca i okrenuo se i u pravcu Blagoja ispalio nekoliko metaka.

Podjelite tekst putem:

18 thoughts on “Na današnji dan hrabri Danilovgrađanin Blagoje Jovović izvršio je atentat na monstruma Anta Pavelića

  1. Heroj i junak!
    Zna li se nešto u vezi datuma?
    Na dan 10.04. 41 godine, ozvaničena je NDH! Na isti dan je i naš heroj pucao u sataninog sina!?
    Ima li to neke veze?

  2. Glupi ljudi su slabovidi nije on pucao u đeda od 70godina koji je bio sam nego dobro čuvan a tvoj komentar liči na one novokomponovane komite koji uživaju da slušaju tomsona

  3. Pavelic je svakako to zasluzio, ali ja ne vidim kakva je hrabrost u tome da neko puca u ledja đedu od 70 god.

    21
    1. Nikad nije kasno ta SOTONA je mogla i doživjet stotu.
      I dalje mi brišete komentare, „bravo“ .

      13
    2. Zašto mi brisete komentare? To jeste hrabrost i junačko djelo Veliki Blagoje je rijesio da ubije demona koga su dobro čuvali i svaka mu čast…e da nas danas ima više takvih ….ne bi nam cinjeli ovo što su i što pokušavaju i dalje….

    3. Pavelić je đed bio 1940.
      Kad je pet članova moje porodice ubijeno od strane ustaša na porodično imanju.
      Jovoviću sve ti živo i veselo bilo hiljadu godin na vjek,vjekova.

      11
  4. Blagoje, neka ti je laka crna zemlja. Stotine hiljada nevinih srpskih duša te blagosiljam, što si ih osvetio. Mi, nedostojni naslednici, možemo samo da zavidimo što si bio kapac. Za kralja i otadžbinu!

    29
    1. U Beogradu mu je dodjeljena ulica ,a zamjenik BGD gradonačelnika Goran Vesić ,primio mu je suprugu i djecu u gradskom zdanju .Njegova supruga,inače Argentinka,sve najljepše je o njemu govorila .

  5. Nijesu nacisti ,ustaše ,fašisti i ostala gamad svesni kolkio Blagoja ima još.Te ološi samo znaju da reže iz pacovckih kanala a nigdje ih nema da im oči vidimo.

    27
  6. Neka ti je junača vječna slava i hvala. Sjetite se Bjelopavlići ko su vam bili preci i kako su se borili za vjeru i Srpstvo. Tek se devedesetih saznalo ko je izvršio ovaj podvig kada se Blagoje vratio iz Argentine da umre u svojim Bjelopavlićima. Ovo je mala utjeha za mnogobrojne srpske žrtve umorene na najstrašnije načine širom ustaške endehazije.

    40
    1
  7. I posle kažu da Crnogorci nisu Srbi. A nekad su bili najveći. Da li je moguće da su novac i pozicije toliko primamljivi da možeš i naciju da promeniš? Da se odrekneš predaka, pisma, svetinja… Pogledajte Blagoja. Kakav je to Srbin bio. Ubio najvećeg srpskog zlotvora. Večno će mu se pamtiti ime.

    45
    1
    1. Crnogorci ili Srbi isto.Samo ima jedan dodatak,kada je došlo do naseljavanja HAZARA đavoljeg plemena na prostorima Helma,ta banda je uzimala naše običaje i naše slave glumila Srbe i iznutra nas razjedala moleći se SATANI I OBELISKU.Dakle počnite da ih otkrivate tako što ćete listati rodoslove do 5 koljena po ocu i majci,i shvatićete kako su parazitirali nad našom rasom zarad svojih ciljeva.Sve je jednostavno,nije problem u Srbima već u parazitima koji slave slave i našu vjeru,a SRBI NIJESU!

      13
      1
      1. Tako je Nidžo, nijesu se uzalud tj slučajno uništavali, palili rodoslovi i crkvene knjige. Nijesu nam tek tako zamaglili i sakrili istoriju, bez nekog razloga duboko skrivenog i nejasnog a opet tu nam je na dohvat ruke i kristalno jasan.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *