На данашњи дан је пала Троја, умрли Валтазар Богишић и Данијел Дефо…
Према увреженом историјском мишљењу, 24. арпила 1184. године прије нове ере, пала је Троја, чиме је окончан „Тројански рат“ између Ахајаца и Троје. Основни извор о овоме рату је историјски еп „Илијада и Одисеја“.
Два највећа симбола овог рата су најспособнији атнички ратник Ахилеј и тзв. „Тројански коњ“ као врхунац ратне импровизације, лукавства и тактике. На основу овог догађаја је настала и чувена мисао која је изговорена у Вергилијевој „Енејиди“: „Не вјерујте коњу, Тројанци! Шта год да је, плашим се Данајаца кад дарове носе.“ Од тога је настала савремена пословица. „Чувај се Данајаца (тј. Грка) и кад дарове носе“, као и израз „данајски дарови“.
Један од најпознатијих историчара права и некадашњи министар правде Црне Горе, Валтазар Богишић, умро је на данашњи дан 1908, у Ријеци, у 73. години живота. Био је активни члан „Уједињене омладине српске“, „Србокатоличког покрета у Дубровнику“, „Дружине за ослобађање и уједињење српско“. Међутим, његова богата професионална каријера и активизам у великој мјери су везани за Црну Гору, којој је написао „Општи имовински законик за Краљевину Црну Гору“ 1888. У Црној Гори је, такође на позив књаза Николе, обављао посао Министра правде од 1893. Творац је чувене изреке, пословичног карактера: „Што се грбо роди, вријеме не исправи“.
На данашњи дан, 1731. године, у Лондону, умро је чувени енглески писац и сатиричар Данијел Дефо. Његова најпознатија дјела су: Робинсон Крусо, Записи из добар куге, Мол Фландерс, Пуковник Џек и друга. Био је човјек бурног карактера, сваштарио је у пословима и писао велики број памфлетистичких текстова – мијешајући се на, себи својствен, начин у политички живот.
Двадесетичетврти дан мјесеца априла остаће упамћен и по објави рата Османском царству од стране Русије (1877); антибританском Васкршњем устанку у Ирској (1916); Кина је лансирала први сателит (1970). Такође, на данашњи дан су рођени амерички дипломата Ричард Холбрук (1941); хрватски кошаркаш Дино Рађа (1967); али су и умрли аустријски војсковођа Еуген Савојски (1736); индијски духовни вођа Саи Баба (2011).
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Datum pada Troje su verovatno videli na ručnom satu Breda Pita.
Troja je najvjerovatnije bila Skadar. Takvi epovi postoje na našem prostoru, setite se epa Zidanja Skadra. Prokletije su se zvale Trojanske planine sve do prije 100 godina unazad. Troja je bila pored jezera gdje je bilo dosta jegulja a jezero se zvalo Skodrum, na ušću rijeke. Kosovski ciklus pesama je odlika neke davne bitke dobra protiv zla.
На данашњи дан (23. април) 1913. године, црногорска војска је након скоро 6 месеци опсаде заузела Скадар, једну од српских средњовековних престоница. У завршним борбама за ослобођење Скадра, раме уз раме бориле су се српска и црногорска војска. Људски губици су били огромни, око 5000 црногорских и 2000 српских војника. Остале су записане речи Петра Бојовића, команданта Приморског кора, који је здруженим војскама поручио: „Скадар је последња тачка коју још држе последњи остаци разломљене турске царевине. Ви имате, јунаци, да учините још један и последњи снажни напор, па да ништите и последње остатке турске силе на Балкану и да овладате гордим Скадром. Ја сам тврдо убеђен да ћете ви и сада савесно и јуначки вршити своју дужност као и до сада и да удруженој нашој братској снази и храбрости неће моћи одолети скадарска посада, него ћемо је у име Бога победити и Скадар заузети.“ Ипак, свега 3 седмице након ослобођења, под притиском великих сила, српска и црногорска војска су биле приморане да напусте Скадар и предају га на међународну управу.
Eh. te velike sile !
Tragovi im smrde nečovještvom
– odvajkada pa do dana današnjega.