На данашњи дан је пала Троја, умрли Валтазар Богишић и Данијел Дефо…
Према увреженом историјском мишљењу, 24. арпила 1184. године прије нове ере, пала је Троја, чиме је окончан „Тројански рат“ између Ахајаца и Троје. Основни извор о овоме рату је историјски еп „Илијада и Одисеја“.
Два највећа симбола овог рата су најспособнији атнички ратник Ахилеј и тзв. „Тројански коњ“ као врхунац ратне импровизације, лукавства и тактике. На основу овог догађаја је настала и чувена мисао која је изговорена у Вергилијевој „Енејиди“: „Не вјерујте коњу, Тројанци! Шта год да је, плашим се Данајаца кад дарове носе.“ Од тога је настала савремена пословица. „Чувај се Данајаца (тј. Грка) и кад дарове носе“, као и израз „данајски дарови“.
Један од најпознатијих историчара права и некадашњи министар правде Црне Горе, Валтазар Богишић, умро је на данашњи дан 1908, у Ријеци, у 73. години живота. Био је активни члан „Уједињене омладине српске“, „Србокатоличког покрета у Дубровнику“, „Дружине за ослобађање и уједињење српско“. Међутим, његова богата професионална каријера и активизам у великој мјери су везани за Црну Гору, којој је написао „Општи имовински законик за Краљевину Црну Гору“ 1888. У Црној Гори је, такође на позив књаза Николе, обављао посао Министра правде од 1893. Творац је чувене изреке, пословичног карактера: „Што се грбо роди, вријеме не исправи“.
На данашњи дан, 1731. године, у Лондону, умро је чувени енглески писац и сатиричар Данијел Дефо. Његова најпознатија дјела су: Робинсон Крусо, Записи из добар куге, Мол Фландерс, Пуковник Џек и друга. Био је човјек бурног карактера, сваштарио је у пословима и писао велики број памфлетистичких текстова – мијешајући се на, себи својствен, начин у политички живот.
Двадесетичетврти дан мјесеца априла остаће упамћен и по објави рата Османском царству од стране Русије (1877); антибританском Васкршњем устанку у Ирској (1916); Кина је лансирала први сателит (1970). Такође, на данашњи дан су рођени амерички дипломата Ричард Холбрук (1941); хрватски кошаркаш Дино Рађа (1967); али су и умрли аустријски војсковођа Еуген Савојски (1736); индијски духовни вођа Саи Баба (2011).
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
На данашњи дан (23. април) 1913. године, црногорска војска је након скоро 6 месеци опсаде заузела Скадар, једну од српских средњовековних престоница. У завршним борбама за ослобођење Скадра, раме уз раме бориле су се српска и црногорска војска. Људски губици су били огромни, око 5000 црногорских и 2000 српских војника. Остале су записане речи Петра Бојовића, команданта Приморског кора, који је здруженим војскама поручио: „Скадар је последња тачка коју још држе последњи остаци разломљене турске царевине. Ви имате, јунаци, да учините још један и последњи снажни напор, па да ништите и последње остатке турске силе на Балкану и да овладате гордим Скадром. Ја сам тврдо убеђен да ћете ви и сада савесно и јуначки вршити своју дужност као и до сада и да удруженој нашој братској снази и храбрости неће моћи одолети скадарска посада, него ћемо је у име Бога победити и Скадар заузети.“ Ипак, свега 3 седмице након ослобођења, под притиском великих сила, српска и црногорска војска су биле приморане да напусте Скадар и предају га на међународну управу.
Eh. te velike sile !
Tragovi im smrde nečovještvom
– odvajkada pa do dana današnjega.