На данашњи дан основана Српска књижевна задруга

На данашњи дан, 29. априла 1892. године У Београду су српски писци и научници основали Српску књижевну задругу.

Први предсједник је био Стојан Новаковић, а потпредсједник Јован Јовановић Змај, који је израдио њен амблем.

Прва објављена књига била је ,,Живот и прикљученија“ Доситеја Обрадовића.

Оснивачи Задруге су, на дан оснивања, потписали Правила Српске књижевне задруге, њен основни и правни оснивачки акт.

У Правилима су, између осталог, нагласили да се Српска књижевна задруга оснива “у намери да помогне правилније ширење одабраних дела из лепе књижевности и из опште корисне поуке и тако да ствара књижницу за све редове народа”.

У другој тачки Правила стоји да ће се Српска књижевна задруга старати:

,,да критички приређује издања старијих и новијих књижевника српских, да издаје изабрана дела из сувремене лепе и опште корисне књижевности, да предњачи избором у превођењу и позајмици из словенских, иностраних и класичних књижевности, да у опште припомогне ширем развићу народне књижевности, олакшавајући издавање и ширење књига свима средствима која јој буду на расположењу.”

Српска књижевна задруга је у вријеме оснивања била први и прави модерни издавач међу Србима, а данас сигурно представља више него симболично име српске књижевности и културе и издавача који има посебно мјесто и задатак у културном простору свога народа.

Основни задаци Српске књижевне задруге били су да објављује и шири у народ најзначајнија дела старије, народне и савремене српске књижевности и науке, као и да упознаје српске читаоце са значајним остварењима светске књижевности свих времена.

Она је, захваљујући свом многобројном чланству које је живело у неколико тадашњих држава, убрзо постала стожер окупљања српског народа преко значајних културних и књижевних вредности с којима га је упознавала. Стога је њена мисија одувек била колико књижевна и културна толико и национална и друштвена.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: