На данашњи дан почеле студентске демонстрације у Београду 1968, умрли Франц Кафка и Мухамед Али…

У раним јутарњим часовима, на платоу Студентског града, 3. јуна 1968. године, одржан је протестни скуп студената, који су кренули у правцу Трга Маркса и Енгелса. Њихови захтјеви су били да се хитно ријеши материјално питање студената и да се прекину новински натписи у којима се тврдило да су студенти против сељачке омладине, да су силеџије, пљачкаши и слично.

Међутим, за разлику од протеста у осталим европским метрополама, београдски није представљао никакав антисистемски чин. Побуњена омладина је носила слике Јосипа Броза Тита, партијске и државне заставе и транспаренте на којима је писало „Тито−Партија”, „Студенти−радници”, „Имамо ли Устав” „Хоћемо посао”, „Доле социјалистичка буржоазија”, „Пуцали су на нас”, „Доле шеф убица − Бугарчић”, „Ја сам претучен”, „Ми смо синови радног народа” и друге. Ипак, демонстранти су се сукобили са полицијом и то је био довољан разлог за узбуну система. Бацане су каменице, полиција је премлаћивала студенте, неријетко и потезала пиштоље.

Према одређеним подацима, у сукобу је повријеђено чак 134 студената, 21 милицонер, 9 бригадиста и 5 грађана. Као лидери студентског покрета наметнули су се Владимир Мијановић звани „Влада Револуција“, Соња Лихт и други. Професори и јавне личности који су подржали студенте били су Драгољуб Мићуновић, Мира Алекчковић, Стево Жигон, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Борислав Пекић и други. Протести су прекинути осмог дана, када се на Телевизији Београд обратио Јосип Броз Тито, истакавши да је „90% студената поштена омладина о којој нисмо водили рачуна“, постајући тако једини европски лидер који је стао на страну студената. Интересантно.

На данашњи дан, 3. јуна 1883. године, у Кирлингу крај Беча је умро један од најзначајнијих писаца 20. вијека, Франц Кафка. Остаће упамћен по томе што није завршио ниједано своје значајније дјело и што је запалио готово 90% својих списа. Међутим, Кафкин пријатељ Макс Брод, након његове смрти одлучује да штампа писану заоставштину овог младог Јеврејина, упркос његовој жељи да се она уништи. Захваљујући томе, сада имамо дјела Процес, Америка, Дворац, Преображај. Волио је да чита Фјодора Достојевског, док је својим писањем, оставио велики утицај на многе писце – првенствено Камија, Сартра и Борхеса. Овако је говорио Кафка: „Човјек не може живјети без перманентног вјеровања у нешто неуништиво у себи самом, мада му и то нешто неуништиво и вјера у то могу бити трајно скривени“.

Један од највећих спортиста свих времена и неумољиви нокаутер тешке категорије – Касијус Клеј, касније Мухамед Али – умро је 3. јула 2016. године. Његови мечеви са Џоом Фрејзером и Џорџом Форманом остађе уписани златним словима у историји бокса. Мухамед Али је 35 година држао рекорд због 21 одбране појаса у тешкој категорији и 14 уједињених титула. Носио је надимак „Брбљивац“, због својих атрактивних и контроверзних медијских иступа. Борио се против система, захтијевајући права за афроамериканце, одбијајући да се одазове позиву за Вијетнамски рат. Говорио је: „Волио бих када би људи вољели све друге људе као што мене воле. То би био бољи свијет.“ „Летим као лептир, убадам као пчела. Не можеш да погодиш оно што твоје очи не виде.“

Трећи дан мјесеца јуна остаће упамћен и по рођењу српске глумице Анице Добре (1963); руске атлетичарке Јелене Ишинбаеве (1982); шпанског тенисера Рафаела Надала (1986); али и по смрти аустријског композитора Јохана Штрауса (1899); иранског вјерског лидера Ајатолаха Хомеинија (1989). Такође, на данашњи дан Слободан Милошевић је потписао мировни план који су донијели Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин (1999).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: