На данашњи дан погинуо Радивоје Кораћ, сусрели се Броз и Хрушчов, рођен Маркиз де Сад…

У саобраћајној несрећи у босанској Каменици крај Сарајева, 2. јуна 1969. године, погинуо је један од најбољих кошаркаша бивше Југославије, Радивоје Кораћ. Популарни „Жућко“ плијенио је својим играма у ОКК Београду, али надасве у репрезентацији СФРЈ, са којом је освојио по два европска (1961 и 1965) и свјетска сребра (1963 и 1967). На Олимпијским играма 1968. године освојио је, такође, сребрну медаљу, док је на Европском првенству 1963. године освојио бронзу. На четири Европска првенства, Радивоје Кораћ је био најбољи стријелац, док је на Евробаскету 1961. године понио титулу најкориснијег играча. Од бројних рекорда које је постигао у својој блиставој каријери, остаће упамћен онај из 1965, када је, постигавши 99 поена против Алвика и Стокхолма, замало срушио, вјероватно никада достижни рекорд Вилта Чембрлена, који је три године раније у утакмици Филаделфија-Њујорк убацио 100 поена.

Након резолуције Информбироа из 1948. године, када су пооштрени односи између СССР-а и Југославије, долазак првог човјека Совјетског савеза Никите Хрушчова у посјету Јосипу Брозу Титу, означио је период нормализацију ове двије земље. Нови почетак је дефинисан у Декларацији која је потписана у Београду, 2. јуна 1955, иако је, како се сматра, њихово руковање и загрљај на београдском аеродрому, фактички окончало седмогодишње непријатељство које је уздрмало комунистички свијет. Хрушчов је изјавио да је ново совјетско руководство преиспитало кампању која је покренута против Југославије, рекавши да су оптужбе биле неправедне. Сходно протоколу, Хрушчов и Броз су се, у друштву породица, али и Александра Ранковића, након одгледане представе у Народном позоришту, упутили на турнеју по југословенском приморју.

На данашњи дан, 2. јун 1740. године, у Паризу је рођен чувени француски књижевник Донасјен Алфонс Франсоа – познатији као Маркиз де Сад. Ријеч је о једном од најконтроверзнијих популарних личности, који је понио назив и „Филозоф блуда“, имајући у виду његово раскалашно и девијантно понашање, садизам, живот проведен у лудницама и затворима, и дјела која су изазвала својеврсну револуцију у књижевности тог времена. Коријен његовог лудила можда би требало потражити у његовом раном дјетињству. Био је сироче, мајка га је одмах по рођењу оставила, живот је проводио у манастирима, али и код стрица – свештеника који је живио раскалашним животом.

Други дан мјесеца јуна остаће упамћен и по рођењу америчког пливача и глумца који се прославио по улози у филму „Тарзан“ Џонија Вајсмилера (1904); српског глумца Марка Тодоровића (1929); али и по смрти двоструког добитника Пулицерове награде, америчког драмског писца Џорџа Кауфмана (1961). Такође, на данашњи дан Вандали су упали у Рим (455); Русија је ослободила Крим од Турске (1771).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: