На данашњи дан преминуо Душко Јовановић, рођен Милутин Миланковић, пуштена пруга Београд-Бар…

Петнаестак минута испред поноћи, 27. маја 2004. године, уредник дневних новина Дан, Душко Јовановић, изрешетан је рафалним хицима из аутомобила марке Голф 3 испред редакције овог листа у улици 13. јула. Тешко рањен и још увијек давајући знаке живота, Јовановић је пребачен у Клиничко-болнички центар, гдје је, након неколико сати оперативног захвата, нажалост, подлегао повредама, на данашњи дан 28. маја.

Душко Јовановић је рођен 10.02.1964. године у Подгорици. Основну школу завршио је у Пиперима, у мјесту Дрезга, гимназију у Подгорици, гдје је и дипломирао правне науке.
Деведесетих година се запослио у државној управи, као финансијски полицајац при Министарству финансија Црне Горе, а затим као начелник Финансијске полиције у Никшићу и Подгорици. Већ 1996. године именован је за директора републичке Управе јавних прихода. Са те функције смијењен је 1997. године, након расцјепа у јединственом ДПС-у. На изборима 1998. године, као члан Социјалистичке народне партије, изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе.
Својим наступима у парламенту препознат је као један од најжешћих критичара режима, јер се тада, као и до последњег дана свог живота, без длаке на језику залагао за истину и правду на сваком кораку. Недуго након подјеле у јединственом СНП-у, Јовановић се повукао из политике и посветио се уређивању дневне новине Дан. Објављујући текстове о многобројним аферама које су потресале Црну Гору, за веома кратко вријеме успио је, да од Дана направи најтиражнију новину. Говорио је енглески и италијански језик. Иза себе је оставио супругу Славицу и сина Војина који се родио 26 дана после његове смрти, 23.06.2004. године, стоји у званичној биографији Душка Јовановића, у чије име и част је основана и фондација која носи његово име.

На данашњи дан, 28. маја 1879. године, рођен је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука – ријечју, човјек који је помјерио границе науке, Милутин Миланковић. Његов допринос науци, дефинише се, прије свега, кроз два фундаментална открића: „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система и теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промјена узрокованих астрономским промјенама њеног положаја у односу на Сунце – данас познато као „Миланковићеви циклуси“.

Прије тачно, 44 године, 28. маја 1976, пуштена је у саобраћај међународна жељезничка пруга Београд-Бар, дужине 476 километара. Пруга је рађена пуних 25 година. Ријеч је о најскупљем инфраструктурном пројекту, вриједности 449 милиона америчких долара. На прузи постоји 254 тунела и 234 моста. Први путник је био Јосип Броз Тито, у пратњи своје супруге Јованке и државног руководства свих република. Они су се провозали у чувеном „Плавом возу“.

Двадесетосми дан мјесеца маја остаће упамћен и по рођењу турског султана Селима II (1524); проналазаћ „Гиљотине“ Жозеф Гијотен (1738); амерички кошаркаш и тренер Џери Вест (1938); српски политичар Велимир Илић (1951); али и по смрти америчког предсједника Харија Трумана (1971).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: