На данашњи дан преминуо владика Сава Петровић у Стањевићима

На данашњи дан. 7. марта 1781. године умро је у својој резиденцији у Стањевићима црногорски владика Сава Петровић.

Петровић успјешно је одржавао Црну Гору, уклијештену између непријатељског Отоманског царства и ненаклоњене Венеције, и наставио да гаји везе с Русијом које је успоставио владика Данило. На предлог митрополита Данила, завладичио га је српски патријарх Мојсије Рајовић из Пећи приликом своје посјете Црној Гори током 1719. године. За живота митрополита Данила, млади владика Сава био је његов главни помагач у црквеним и народним пословима. Након Данилове смрти, 1735. године, постао је нови митрополит. Помагао је Русију и Аустрију у њиховом рату са Турском. Путовао је у Русију. Царица Јелисавета издала му је грамату, којом хвали Црногорце и признаје њихово јунаштво и заслуге за Русију у њеној борби за ослобођење хришћана на истоку.

По повратку из Русије послао је у Пећ свога синовца Василија, којега је 1750. године завладичио српски патријарх Атанасије II Гавриловић и титулисао га: „Митрополит скендеријски и приморски и егзарх св. пријестола словеносрпске патријаршије у Пећи”. Од 1750. године до 1766. године владика Сава и владика Василије заједнички су управљали црквеним и народним пословима у Црној Гори. Након Василијеве смрти, Сава је поново преузео самосталну управу.

Владика Сава је писао Русима:

“Заступи нас при Портје, что Греки не би мјешалис у сербски национ, тим нас вјечно одолжиш”, наглашавао је у писму. Обраћајући се митрополиту Платону писао је: “Јеже ли Б(о)г возгл(а)гољет во сердци јеја величанств освободит од Греков престол Сербској архиеп(с)копијпећкој, тој имјејет у вашој империји архимандритс(вјата)го патријарха Василија Беркића… сербских бит архиеп(иск)оп, вси сербскиј архијереји јего примут с радостију, да знајет турецки јазик и греческиј он, природниј Сербин да знајет”

Писмо је писао митрополит Сава, како сам каже, у име свих епископа. Он каже: “Мње в руцје предато от всјех архиереов славено-сербских, как најстаршему и никаквој влалсти наподлежашчему својими черногорскими народи”.

И у обраћању Бечу је бранио интересе српске цркве: “Желимо да митрополит црногорски зависи од пећког патријарха у Србији. Кад садашњи митрополит умре, пристајемо засада да његов наследник буде рукоположен у Карловцима, али да увјек буде изабран по старом обичају… али само дотле докле Турци владају Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.”

Матија Караман, задарски надбискуп је о Сави записао да је велики противник католицизма и да се приказује као потомак Црнојевића, па се назива господарем Црне Горе. Па какво се добро, пита се Караман, може очекивати од православних, који стоје под руским утицајем уз помоћ црногорског владике и под утицајем српског патријарха? Оптуживао је Саву за русофилство, које је наслиједио од владике Данила.

Миомир Ђуришић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: