На данашњи дан прије 180 година рођен је српски писац Јован Јовановић Змај

6. децембра прије 180 година рођен је чика Јова Змај. Гимназију је учио у Халашу и Пожуну (садашња Братислава), а матурирао у Словачкој Трнави. Прије медицине коју је завршио у Пешти, студирао је право у Пешти, Прагу и Бечу.

Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Био је члан Српске краљевске академије.

Прије него се потпуно посветио књижевном раду покренуо је књижевни часопис Змај, а касније часописе Јавор, Жижа, Стармали, сатирични лист Комарац… Од 1880. па идућих готово чеврт вијека издавао је дјечији лист Невен, по многима најбољи српски дјечији лист не само тог доба.

Сјајан лиричар, према оцјени књижевне критике ,,пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа“ у другој половини 19. вијека. Као пјесник развијао се под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића.

Упамћен је по дјечјој поезији, као ненадмашни српски дјечији пјесник – Чика Јова, а међу његова највећа пјесничка остварења убрајају се и песничке збирке Ђулићи и Ђулици увеоци.

Преводио је са више језика, између осталог и мађарског пјесника Шандора Петефија – рођеног као Александар Петровић, руског Михаила Лјермонтова и енглеског песника Алфреда Тенисона.

Штампао је и двије књиге источњачких стихова. Био је књижевник који је дубоко ушао у народ, стекавши ријетку општу популарност, широко читан и вољен.
Сремска Каменица, у којој је умро јуна 1904. и гдје је и сахрањен, називана је својевремено Змајева Каменица.

Од 1958. године се почетком јуна у Каменици и Новом Саду одржава смотра дјечјег културног стваралаштва, која је крајем шездесетих добила име Змајеве дјечије игре.
Тај фестивал окупља писце, илустраторе, издаваче дјечје литературе, поштоваоце уопште. Године 1975. установљена је Повеља Змајевих дечијих игара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: